Katalaksija Blog

2

Šta je to “humanistički” marksizam?

Krajnje je vreme je da se shvati da komunistički političari nisu upropastili ideje teoretičara marksizma, već samo nisu bili dovoljne budale da njihovom doslednom primenom do kraja upropaste ovaj svet

0

Antisemitizam i antiglobalizam

Antisemitizam je ponovo u porastu, kaže Mark Štraus. Globalizacija se pripisuje Jevrejima – tradicionalnim kapitalističkim „zlikovcima“ – i na taj način se jevrejski narod okrivljuje za sve primećene negativne efekte rastuće integracije tržišta.

0

Država blagostanja uništava porodicu

Tendencija države je da razara porodicu. Država se boji ideje da ljudi mogu sami za sebe da obezbede ono što im je potrebno. Ova ideja ukida ulogu države kao institucije koja jedina može da obezbedi blagostanje. Porodica je opasna za opstanak države.

0

O strukturi privrede – ponovno isticanje nekih klasičnih osnova

Treba svakako da nastavimo sa analizom strukture privrede, da je podržimo i da tražimo konsenzus o sredstvima koja će učiniti strukturu sposobnijom da nam, kao subjektima, omogući da lakše postignemo ciljeve koje smo definisali i kojima težimo. Međutim, treba da se čuvamo intelektualne konfuzije u vezi sa pojmom privrede, ne treba da pružimo legitimno pokriće pojedincima i grupama koji žele da drugima nametnu svoje ciljeve. Čuvajmo se onih koji govore o ciljevima privrede.

0

Birokratija: Predgovor izdanju iz 1962. godine

Profitni menedžment u naše doba vrlo nepopularan. Ljudi su prevlast kupaca u tržišnoj privredi voljni da zamene sveobuhvatnim planiranjem centralne vlasti, odnosno socijalizmom. Ali istovremeno ti isti ljudi ozbiljno kritikuju mane birokratizma. Oni ne vide da u svom nastojanju ograničavanja profitnog menedžmenta sami traže sve više i više birokratije, čak potpunu birokratizaciju svih oblasti ljudskih poslova.

0

Anarhokapitalizam: kritička bibliografija

Ovde su predstavljeni glavni spisi o anarho-kapitalizmu, koji se još može zvati i prirodnim poretkom, privatno-vlasničkom anarhijom, uređenom anarhijom, radikalnim kapitalizmom, privatno-pravno društvo ili društvo bez države. Namera autora nije bila da pruži sveobuhvatan spisak. U stvari, uključeni su samo radovi sa engleskog govornog područja koji su nedavno objavljeni i oni koji su u štampi.

0

Šta je dobra anti-monopolska politika?

Još od vremena Adama Smita i Maksa Vebera bilo je jasno da postoji jaka uzajamna veza između prava i ekonomije. Međutim tek negde početkom 1960-tih ta veza je postala predmet ozbiljnih analitičkih studija. Glavni pokretač ovog interesa su bili pravnici i ekonomisti sa Univerziteta u Čikagu i njihovi sledbenici sa drugih škola kao što su Henri Men, Armen Alčijan i Harold Demsec.