Što manje priče o Kejnsovoj knjizi, tim bolje
Šumpeterov prikaz Kejnsa: “Ali, to je teorija o nekom drugom svetu i bez ikakvog dodira sa stanjem stvari u savremenoj proizvodnji, uključujući nezaposlenost.“
Šumpeterov prikaz Kejnsa: “Ali, to je teorija o nekom drugom svetu i bez ikakvog dodira sa stanjem stvari u savremenoj proizvodnji, uključujući nezaposlenost.“
Jedna istinita priča o posledicama rata, preživljavanju i o tome zašto kejnzijanske preporuke ne mogu biti ništa drugo do ekonomski „abrakadabra“.
Niko bolje od M. Rotbarda nije opisao suštinu Kejnzove Opšte teorije: “stara i dokazano pogrešna merkantilistička i inflacionistička greška u rezonovanju, upakovana u novo i sjajno pakovanje, praćena novoizmišljenim i nerazumljivim rečnikom.” Ipak, mnogi danas uporno prolgašavaju tu grešku najvećom ekonomskom mudrošću. Pogledajmo zašto.
“Praktični ljudi koji veruju da su izuzeti od bilo kakvog intelektualnog uticaja, obično su nesvesni robovi nekog pokojnog profesora”, ovim je rečima Džon Majnard Kejnz, britanski ekonomista sredine prošlog veka opisivao odnos između političara i vodećih intelektualaca svog doba. On pri tom možda nije ni slutio koliko će se ova rečenica u budućnosti odnositi upravo na njega samog, i na uticaj koji će on izvršiti na čitavu jednu generaciju političara koja će oblikovati svet posle II svetskog rata.