Ekonomija i pobuna protiv razuma (2)
Drugi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Drugi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Prvi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Pred vama je tekst u kome se ubedljivo demistifikuje poznati mit o “nečasnom” rođenju kapitalizma, o “beskrupuloznoj” i “surovoj” esksploataciji žena i dece u “nehumanim” uslovima Evrope XIII veka.
Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.
Liberalizam je racionalistički usmeren. On kaže da je moguće ubediti veliki broj ljudi da mirna saradnja unutar društvenog okvira bolje služi njihovim pravilno shvaćenim interesima nego sukobi i socijalna dezintegracija. Liberalizam gaji puno poverenje u ljudski razum. Možda je ovaj optimizam neosnovan i možda liberali greše. Međutim, ako je tako, onda nema nade za čovečanstvo.
Pojedinac živi i deluje unutar društva. Ali društvo nije ništa drugo do povezivanje pojedinaca oko zajedničkih aktivnosti. Ono ne postoji nigde drugde do u delovanju pojedinačnog čoveka. Zabluda ga je tražiti izvan delovanja pojedinaca.
Profitni menedžment u naše doba vrlo nepopularan. Ljudi su prevlast kupaca u tržišnoj privredi voljni da zamene sveobuhvatnim planiranjem centralne vlasti, odnosno socijalizmom. Ali istovremeno ti isti ljudi ozbiljno kritikuju mane birokratizma. Oni ne vide da u svom nastojanju ograničavanja profitnog menedžmenta sami traže sve više i više birokratije, čak potpunu birokratizaciju svih oblasti ljudskih poslova.
Problemi koji nastaju u sukobu socijalizma i kapitalizma mogu se posmatrati s različitih gledišta. U sadašnjem trenutku se čini da je najbolji pristup razmotriti širenje birokratskih službi.
Katalaktika mora da pokaže kako se tržišne cene razvijaju iz akcija pojedinaca. Matematička škola ekonomskog mišljenja se iscrpljuje u naporu da opiše hipotetičko stanje stvari u kome ne bi bilo nikakvog ljudskog delovanja.