Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

2

Polemike

 by 

Šta je to “humanistički” marksizam?

Kraj­nje je vre­me je da se shva­ti da komu­ni­stič­ki poli­ti­ča­ri nisu upro­pa­sti­li ide­je teo­re­ti­ča­ra mark­si­zma, već samo nisu bili dovolj­ne buda­le da nji­ho­vom dosled­nom pri­me­nom do kra­ja upro­pa­ste ovaj svet

0

Politika

 by 

Antisemitizam i antiglobalizam

Anti­se­mi­ti­zam je pono­vo u pora­stu, kaže Mark Štra­us. Glo­ba­li­za­ci­ja se pri­pi­su­je Jevre­ji­ma – tra­di­ci­o­nal­nim kapi­ta­li­stič­kim „zli­kov­ci­ma“ – i na taj način se jevrej­ski narod okri­vlju­je za sve pri­me­će­ne nega­tiv­ne efek­te rastu­će inte­gra­ci­je tržišta.

0

Polemike

 by 

Država blagostanja uništava porodicu

Ten­den­ci­ja drža­ve je da raza­ra poro­di­cu. Drža­va se boji ide­je da lju­di mogu sami za sebe da obez­be­de ono što im je potreb­no. Ova ide­ja uki­da ulo­gu drža­ve kao insti­tu­ci­je koja jedi­na može da obez­be­di bla­go­sta­nje. Poro­di­ca je opa­sna za opsta­nak države.

0

Teorija

 by 

O strukturi privrede — ponovno isticanje nekih klasičnih osnova

Tre­ba sva­ka­ko da nasta­vi­mo sa ana­li­zom struk­tu­re pri­vre­de, da je podr­ži­mo i da tra­ži­mo kon­sen­zus o sred­stvi­ma koja će uči­ni­ti struk­tu­ru spo­sob­ni­jom da nam, kao subjek­ti­ma, omo­gu­ći da lak­še postig­ne­mo cilje­ve koje smo defi­ni­sa­li i koji­ma teži­mo. Među­tim, tre­ba da se čuva­mo inte­lek­tu­al­ne kon­fu­zi­je u vezi sa poj­mom pri­vre­de, ne tre­ba da pru­ži­mo legi­tim­no pokri­će poje­din­ci­ma i gru­pa­ma koji žele da dru­gi­ma namet­nu svo­je cilje­ve. Čuvaj­mo se onih koji govo­re o cilje­vi­ma privrede.

0

Ekonomija

 by 

Birokratija: Predgovor izdanju iz 1962. godine

Pro­fit­ni menedžment u naše doba vrlo nepo­pu­la­ran. Lju­di su pre­vlast kupa­ca u trži­šnoj pri­vre­di volj­ni da zame­ne sve­o­bu­hvat­nim pla­ni­ra­njem cen­tral­ne vla­sti, odno­sno soci­ja­li­zmom. Ali isto­vre­me­no ti isti lju­di ozbilj­no kri­ti­ku­ju mane biro­kra­ti­zma. Oni ne vide da u svom nasto­ja­nju ogra­ni­ča­va­nja pro­fit­nog menedžmen­ta sami tra­že sve više i više biro­kra­ti­je, čak pot­pu­nu biro­kra­ti­za­ci­ju svih obla­sti ljud­skih poslova.

0

Teorija

 by 

Anarhokapitalizam: kritička bibliografija

Ovde su pred­sta­vlje­ni glav­ni spi­si o anar­ho-kapi­ta­li­zmu, koji se još može zva­ti i pri­rod­nim poret­kom, pri­vat­no-vla­snič­kom anar­hi­jom, ure­đe­nom anar­hi­jom, radi­kal­nim kapi­ta­li­zmom, pri­vat­no-prav­no dru­štvo ili dru­štvo bez drža­ve. Name­ra auto­ra nije bila da pru­ži sve­o­bu­hva­tan spi­sak. U stva­ri, uklju­če­ni su samo rado­vi sa engle­skog govor­nog područ­ja koji su nedav­no obja­vlje­ni i oni koji su u štampi.

0

Ekonomija

 by 

Šta je dobra anti-monopolska politika?

Još od vre­me­na Ada­ma Smi­ta i Mak­sa Vebe­ra bilo je jasno da posto­ji jaka uza­jam­na veza izme­đu pra­va i eko­no­mi­je. Među­tim tek negde počet­kom 1960-tih ta veza je posta­la pred­met ozbilj­nih ana­li­tič­kih stu­di­ja. Glav­ni pokre­tač ovog inte­re­sa su bili prav­ni­ci i eko­no­mi­sti sa Uni­ver­zi­te­ta u Čika­gu i nji­ho­vi sled­be­ni­ci sa dru­gih ško­la kao što su Hen­ri Men, Armen Alči­jan i Harold Demsec.