Internet magazin za liberalnu Srbiju
Za razliku od "starog paternalizma", koji je zahtevao od ljudi da se povinuju religijskim ili moralnim zahtevima ispravnog života, "novi paternalizam" želi da ljudima bude bolje na osnovu njihovih sopstvenih merila.
Mnoštvo predloga za rešavanje problema društvenog poretka dovelo je do toga da se potraga za onim jednim, „ispravnim“ rešenjem problema često smatra iluzornom. No, odavno već postoji jedno poznato i ispravno rešenje, stoga nema mesta moralnom relativizmu. Rešenje problema društvenog poretka jeste ideja privatnog vlasništva.
The Origins of Totalitarian Democracy istoričara Jakoba Talmona predstavlja jednu od najznačajnijih studija genealogije levog totalitarizma i političkog mesijanizma. Ovi fenomeni su analizirani kroz prizmu francuske prosvetiteljske i socijalističke misli i na primeru Francuske revolucije. Predstavljamo vam uvodno poglavlje ove knjige koja nikad nije prevedena na srpski jezik.
Kada bi postojalo dugme kojim bismo mogli ukinuti: socijalizam, intervencionizam, inflacionizam, državno obrazovanje i pseudonauku; kao i sve veštačke razlike i sve privilegije – da li bismo pritisnuli to dugme? Pravi liberal bi istog trenutka to dugme pritisnuo.
Drugi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Shavatanje, dа је isprаvno i nеоphоdnо dа nеki lјudi vrše prinudu i uprаvlјајu drugimа – štо је idеја vlаsti – sprеčilа je uspostavljanje lаissеz-fаirе društvа. Ta ideja је uzrok nеprоcеnjive lјudskе pаtnjе i uništavanja u obliku pоlitičkih i vеrskih prоgоnа, pоrеza, prоpisa, nasilnog regrutovanja, rоpstva, rаtоva i dеspоtizma.
Antifašisti ističu da je fašizam negativan, ali šta ističu kao pozitivno?
Prvi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Uprkos uvreženom mišljenju da je bezdržavno društvo utopija, postoje dobri razlozi da se veruje da je ovo društvo ne samo ekonomski izvodljivo nego i da pruža kontinuirane podsticaje za nenasilje. Doživljavanje države kao neizbežne, kao i doživljavanje bezdržavnog društva kao neodrživog, zasnivaju se na pogrešnom ekonomskom razmišljanju i iracionalnom strahu.
Savremena ekonomska nauka, natopljena utilitarnim i matematčkim pristupom i pod sve većim uticajem psihologa — biheviorista, ima sve više uticaja na političke odluke. Deirdre McClockey u ovom eseju pokazuje do koje mere seže kvazi-naučnost i supstancijalna plitkost te nove ekonomike, sakrivene iza matematičkih formula i statističkih generalizacija.
