Libertarijanizam i libertinizam
Blokova revizija sopstvenih gledišta iz knjige Odbrana neodbranjivog: „Greška, koju sam pravio u mojim ranijim radovima, sada očigledna, jeste da ja nisam samo libertrijanac već i kulturni konzervativac”.
Category: Teorija
Konzervativna baština Martina Lutera Kinga
Došlo je vreme da konzervativci priznaju da su oni naslednici baštine sveštenika Martina Lutera Kinga. Mada King nije sebe smatrao konzervativcem, ipak su njegova suštinska verovanja uistinu konzervativna.
Bastija Veliki
Bastija je optuživan da je propagandista… Šteta što je toliko dugo bio usamljen, dok su se ostali “pravi” ekonomisti ograđivali od kritikovanja socijalizma i branjenja kapitalizma iz straha da ne bi izgubili svoju reputaciju “naučne nepristrasnosti”.
Umešni profesor Rotbard
Hajekova pohvala Rotbarda…Tekst koji donosimo je Hajekova uvodna reč za dva Rotbardova teksta: “The Mantle of Science” i “Praxeology as the Method of the Social Sciences” – koji su objavljeni u izdanju Cato instituta 1979.
Mizesova zaostavština feminizmu
Feminizam koji se najviše oslanja na klasični liberalizam nesumnjivo je individualistički feminizam… Kao individualistička feministkinja – piše Mekelrojova – ja dovodim u pitanje sam koncept klase unutar intelektualnog okvira individualizma.
Rat kao pljačka
Osobina proizvodnje je da ni iz čega stvori potrepštine i zadovoljstva koja održavaju i pospešuju život; osobina pljačke je da zadovolji jednog nametanjem oskudice drugom; jer pljačka ne stvara ništa, već samo premešta ono što je stvoreno radom.
Put u slobodu
Obraćanje predsednice Društva Mont Pelerin (Mont Pelerin Society) , Victorije Curzon-Price, na regionalnom sastanku koji je 21. avgusta 2005. održan u Rejkjaviku na Islandu.
Ekonomske i političke slobode
Postojanje ekonomskih sloboda neophodan je uslov ne samo za postizanje ekonomskog blagostanja već i za stvaranje slobodnog društva na duže staze.
Nekrolog socijalizmu
Moralni kod koji leži u osnovi socijalizma jeste vrlo stari kult plemenskog žrtvovanja. On polazi od shvatanja čoveka kao žrtvene životinje morala jednakosti, koji je izručen volji kolektiva u svakoj tački svoje egzistencije.
