Internet magazin za liberalnu Srbiju
Kantova politička filozofija je bila nepravedno zapostavljena u dosadašnjoj recepciji dela ovog velikog mislioca slobode. Kant je bio klasični liberal; za njega je priroda čoveka njegova sloboda, a narušavanje individualne slobode politički despotizam.
Kantova politička filozofija je bila nepravedno zapostavljena u dosadašnjoj recepciji dela ovog velikog mislioca slobode. Kant je bio klasični liberal; za njega je priroda čoveka njegova sloboda, a narušavanje individualne slobode politički despotizam.
Kantova politička filozofija je bila nepravedno zapostavljena u dosadašnjoj recepciji dela ovog velikog mislioca slobode. Kant je bio klasični liberal; za njega je priroda čoveka njegova sloboda, a narušavanje individualne slobode politički despotizam.
Kantova politička filozofija je bila nepravedno zapostavljena u dosadašnjoj recepciji dela ovog velikog mislioca slobode. Kant je bio klasični liberal; za njega je priroda čoveka njegova sloboda, a narušavanje individualne slobode politički despotizam
U ovom tekstu se ističu idejni i praktični aspekti pojma «katalaksija» koji se tumači kao ključna tačka filozofske misli Fridriha Hajeka i vrhunsko dostignuće liberalne tradicije. Razmatraju se uslovi potrebni za uspostavljanje takvog društvenog poretka koji je Hajek još nazivao i «Poredak slobode». Katalaksija je uslovljena individualnom slobodom, vladavinom prava, konstitucionalizmom i tržišnom privredom. Katalaksija i danas stoji kao suprotnost autoritarnim i kolektivističkim idejama i ideologijama. Ističe se i uloga katalaksije u političkom životu kroz istoriju.
Povodom smrti nobelovca Miltona Fridmana, prenosimo prvo poglavlje njegove knjige Kapitalizam i sloboda.
Nekada je liberalizam predstavljao radikalnu društvenu filozofiju zato što se borio za slobodu… U međuvremenu su, međutim, reč „liberal“ uzurpirali zagovornici povratka na široko uplitanje države, braneći to neophodnošću da se „ljudi učine slobodnim“.
Treba svakako da nastavimo sa analizom strukture privrede, da je podržimo i da tražimo konsenzus o sredstvima koja će učiniti strukturu sposobnijom da nam, kao subjektima, omogući da lakše postignemo ciljeve koje smo definisali i kojima težimo. Međutim, treba da se čuvamo intelektualne konfuzije u vezi sa pojmom privrede, ne treba da pružimo legitimno pokriće pojedincima i grupama koji žele da drugima nametnu svoje ciljeve. Čuvajmo se onih koji govore o ciljevima privrede.
Ovde su predstavljeni glavni spisi o anarho-kapitalizmu, koji se još može zvati i prirodnim poretkom, privatno-vlasničkom anarhijom, uređenom anarhijom, radikalnim kapitalizmom, privatno-pravno društvo ili društvo bez države. Namera autora nije bila da pruži sveobuhvatan spisak. U stvari, uključeni su samo radovi sa engleskog govornog područja koji su nedavno objavljeni i oni koji su u štampi.
Kako ulazimo u dvadeset prvi vek, sprečavanje opšteg mešanja politike je možda naš najočigledniji prioritet. Država-Levijatan obeležila je veliki deo ovog veka; izgubićemo sve naše snove ako se rast “čudovišta” ne zauzda…
