Internet magazin za liberalnu Srbiju
Zašto uopšte biti libertarijanac? Drugim rečima, koja je svrha cele stvari? Zašto bismo se iskreno i doživotno zalagali za principe i za postizanje cilja – individualne slobode? Takvo zalaganje u svetu koji je najvećim delom neslobodan neizbežno vodi ka radikalnom neslaganju i otuđenju od statusquo-a, otuđenju koje jednako neizbežno dovodi do gubitka novca i statusa. Ako je život kratak a pobeda daleko u budućnosti, zašto se tome podvrgavati?
Depolitizacija je kolektivistički a ne liberalni izum. Politika slobode za pojedinca jedino može pretendovati na univerzalnost iako ne može pretendovati na totalnost. Totalna politika nikad nije univerzalna jer se zasniva na ideji nejednakog tretmana ljudi. Jedni mogu biti žrtvovani za druge u zavisnosti od ideja vlastodržaca. Jedino društvo slobodnih pojedinaca zaštićenih od političkog upliva u njihovu slobodu mogu biti tretirani na način koji zadovoljava zahteve kantovskog kategoričkog imperativa; kao svrhe po sebi, a ne samo kao sredstva.
Tekst predavanja koje je čuvena spisateljica Ajn Rend održala 1974. pred dilpomcima West Pointa.
Trinaest godina od smrti jednog od najznačajnijih sledbenika Austrijske škole i intelektualnog lidera libertarijanskog pokreta, Mareja Rotbarda, libertarijanizam doživljava svoju renesansu.
Da li su tržišna razmena i estetski kvalitet saveznici ili neprijatelji? Da li proces globalizacije smanjuje kulturnu raznovrsnost u svetu ili je povećava i šta se dobija a šta gubi u procesu kulturnog prožimanja, samo su neka od pitanja koje Koen postavlja. Na mnogo istorijskih i savremenih primera dokumentuje se nužnost međukulturnog prožimanja, a problematika autentičnosti kulture demistifikuje se upućivanjem na multikulturne osnove mnogih „tradicionalnih“ i „domaćih“ umetničkih proizvoda. Osnovnu tezu ovog rada predstavlja tvrdnja da povećanje tržišne razmene, koju sa sobom nužno donosi i proces globalizacije, utiče na povećanje krativnosti a ne na njeno smanjenje.
Kada je došao rat u Iraku, i kad se pokazalo da sa njim ne ide sve kako treba, Fukujama je odlučio da indirektno distanciranje od sebe više nije dovoljno i shvatio je da mora da se do kraja pospe pepelom; njegovi novi radovi su između ostalog pokajničko “revidiranje” sopstvenih politički nekorektnih teza, i pokušaj da se održi vlastita reputacija u levičarskom intelektualnom establišmentu. Ideja kraja istorije je žrtva te njegove ambicije, jednako kao i podrška iračkom ratu
Moderni konzervativizam je, u Sjedinjenim Državama i Evropi, izvitoperen i konfuzan. Pod uticajem predstavničke demokratije i sa preobražajem Sjedinjenih Država i Evrope u masovne demokratije posle Prvog svetskog rata, konzervativizam se preobrazio od anti-egalitarističke, aristokratske, anti-etatističke ideološke snage u pokret konzervativnih etatista u kulturološkom smislu.
Svi bi trebalo da pozdravimo skorašnje debate u Evropi o stavljanju van zakona komunističkih i nacističkih simbola. Nema potrebe da raspravljamo o tome da li su nacisti ili komunisti ubili više ljudi i prouzrokovali...
Knjiga Roberta Nozika Anarhija, država i utopija (Robert Nozick, Anarchy, State, and Utopia, New York: Basic Books, 1974) predstavlja pokušaj da se teorija “nevidljive ruke” primeni kao deo lokovsko-kontraktarijanskog opravdanja države ili, makar, minimalne države koja se ograničava na funkciju zaštite. Nozik objašnjava da država nastaje iz anarhističkog prirodnog stanja u kojem važe principi slobodnog tržišta. Ona procesom nevidljive ruke, koji ne ugrožava ničija prava, od dominantne agencije za zaštitu, preko “ultra-minimalne”, konačno postaje minimalna država.
