Teorija

Post­mo­der­ni­zam pred­sta­vlja ira­ci­o­nal­ni odgo­vor dana­šnjih inte­lek­tu­a­la­ca na teo­rij­ski i prak­tič­ni neu­speh soci­ja­li­zma. Post­mo­der­ni­stič­ka dok­tri­na omo­gu­ća­va tim misli­o­ci­ma i poli­ti­ča­ri­ma da nasta­ve da se drže svo­jih vero­va­nja u pora­že­ne ideje.

Sama činje­ni­ca da zago­vor­ni­ci izvor­no libe­ral­nih vred­no­sti danas mora­ju da pro­na­la­ze dru­ge nazi­ve za svo­je sta­vo­ve, govo­ri da je taj ter­min danas uzur­pi­ran i da se ne želi inte­lek­tu­al­na i prak­tič­na sarad­nja sa "pri­sta­li­ca­ma mera koje bi uni­šti­le slobodu".

Izne­na­đu­ju­će je što su inte­lek­tu­al­ci tako pro­tiv kapi­ta­li­zma. Dru­ge gru­pe kom­pa­ra­tiv­nog socio-eko­nom­skog sta­tu­sa ne poka­zu­ju isti ste­pen pro­ti­vlje­nja u istim sra­zme­ra­ma. Tako inte­lek­tu­al­ci pred­sta­vlja­ju jed­nu, u sta­ti­stič­kom smi­slu, anomaliju.