Category: Teorija

bjukc 0

Duša klasičnog liberalizma

Povodom smrti jednog od najuticajnijih liberalnih teoretičara današnjice, nobelovca Džejmsa Bjukenena, objavljujemo njegov tekst koji je na stranicama Katalaksije premijerno publikovan 2006. godine.

klaus 0

Mi nismo na pobedničkoj strani

Za nekog poput mene koji je nakon pada komunizma aktivno učestvovao u pripremi i organizaciji radikalnih političkih i ekonomskih promena, svet u kome danas živimo predstavlja razočaranje. Mi danas živimo u društvu sa daleko više socijalizma i etatizma nego što smo mogli zamisliti.

mizesc 0

Kako je nastao kapitalizam

Pred vama je tekst u kome se ubedljivo demistifikuje poznati mit o “nečasnom” rođenju kapitalizma, o “beskrupuloznoj” i “surovoj” esksploataciji žena i dece u “nehumanim” uslovima Evrope XIII veka.

mizesc 0

Ljudsko društvo (2)

Libe­ra­li­zam je raci­o­na­li­stički usme­ren. On kaže da je moguće ube­diti veliki broj ljudi da mirna sarad­nja unu­tar dru­štve­nog okvira bolje služi nji­ho­vim pra­vilno shva­će­nim inte­re­sima nego sukobi i soci­jalna dezin­te­gra­cija. Libe­ra­li­zam gaji puno pove­re­nje u ljud­ski razum. Možda je ovaj opti­mi­zam neo­sno­van i možda libe­rali greše. Među­tim, ako je tako, onda nema nade za čovečanstvo.

mizesc 1

Ljudsko društvo (1)

Pojedinac živi i deluje unutar društva. Ali društvo nije ništa drugo do povezivanje pojedinaca oko zajedničkih aktivnosti. Ono ne postoji nigde drugde do u delovanju pojedinačnog čoveka. Zabluda ga je tražiti izvan delovanja pojedinaca.

beric 2

Savest konzervativca

Konzervativizam nije nikada posmatrao pojedinca ni kao mogućeg piona drugih ljudi, ni kao deo opšteg kolektiviteta u kojem bi se zanemarivala njegova uzvišenost i odvojeni identitet. Tokom istorije, pravi konzervativizam bio je podjednako u ratu kako sa autokratama, tako i sa „demokratskim“ Jakobincima.

svedskac 3

Kako je država blagostanja upropastila Švedsku

Danas, kada švedski sistem države blagostanja doživljava svoj konačni debakl, ova etiologija katastrofe napisana još 2006. godine dobija faktičku potvrdu i značaj. Njena centralna teza, da „čovek ne može uživati u životu ako za svoje izbore i svoja dela nije on sam odgovoran i ne može biti ponosan i nezavisan ako sam ne upravlja svojim životom“, služi kao naravučenije svima onima koji u delegiranju lične odgovornosti na državni plan traže rešenje društvenih problema.

Zemanta Related Posts Thumbnail 0

Mario Vargas Ljosa: Nobel za pero slobode

Dosta se pisalo o tome zašto je Mario Vargas Ljosa primio zasluženu Nobelovu nagradu za književnost. Ovo što sledi verovatno će objasniti zašto ju je dobio tek sada. Nadam se da će to, takođe, dati nekoliko nagoveštaja o tome zašto ova nagrada može tako mnogo doprineti stvaranju novog pozitivnog jezika i gledanja na ekonomsku slobodu.

ljosac 0

Kultura slobode

Košmar ili negativna utopija o svetu koji, zbog globalizacije, gubi svoju lingvističku i kulturnu šarolikost i postaje kulturna svojina Sjedinjenih Američkih Država, nije ekskluzivni domen levičarskih političara koji se nostalgično osvrću ka Marksu, Maou, ili Če Gevari. Ovaj delirijum progonjenosti — podstaknut mržnjom i zavidljivom zlobom prema severnoameričkom džinu — primetan je i u razvijenim zemljama sa visokom kulturom, i ne samo u jednom političkom sektoru, levici, nego i u centru i na desnici.