Ekonomija i pseudoekonomija

Vreme čitanja: 28 minuta Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju različitih mera kojima se država upliće u rad privrede. Profesionalni ekonomista je stručnjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja tržišne ekonomije.

0

Duša klasičnog liberalizma

Vreme čitanja: 12 minuta Povodom smrti jednog od najuticajnijih liberalnih teoretičara današnjice, nobelovca Džejmsa Bjukenena, objavljujemo njegov tekst koji je na stranicama Katalaksije premijerno publikovan 2006. godine.

0

Slepi miš u Platonovoj pećini

Vreme čitanja: 4 minuta Rasprave oko “prave poruke” Uspona Mračnog viteza dobijaju oblik analize marksističkih raspri sa početka XX veka, gde bi Betmen bio umereni reformista (Kaucki), a Bejn revolucionarni terorista (Trocki). No, problem sa takvim čitanjima je što su previše redukcionistička.

0

Mi nismo na pobedničkoj strani

Vreme čitanja: 10 minuta Za nekog poput mene koji je nakon pada komunizma aktivno učestvovao u pripremi i organizaciji radikalnih političkih i ekonomskih promena, svet u kome danas živimo predstavlja razočaranje. Mi danas živimo u društvu sa daleko više socijalizma i etatizma nego što smo mogli zamisliti.

0

Kako je nastao kapitalizam

Vreme čitanja: 13 minuta Pred vama je tekst u kome se ubedljivo demistifikuje poznati mit o “nečasnom” rođenju kapitalizma, o “beskrupuloznoj” i “surovoj” esksploataciji žena i dece u “nehumanim” uslovima Evrope XIII veka.

0

Privredni rast

Vreme čitanja: 40 minuta Kada su, svo­je­vre­meno, neka­da­šnjeg sekre­tara za finan­sije Hong Konga, Džona Koper­tvejta kome se pri­pi­suje zasluga da je Hong Kong pre­tvo­rio u svet­ski finan­sij­ski cen­tar, upi­tali na koju reformu je on posebno pono­san, odgo­vor je gla­sio: “Uki­nuo sam pri­ku­plja­nje sta­ti­stič­kih poda­taka”.

0

Ljudsko društvo (3)

Vreme čitanja: 10 minuta Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.