Moralne granice komunitarijanizma: Šta Majkl Sandel ne može da kupi
Prikaz knjige Majkla Sandela What Money Can't Buy: The Moral Limits of Markets
Eu govor Dejvida Kamerona
U svom govoru, održanom 23. januara 2013. u Londonu, britanski premijer Dejvid Kameron govori o tri glavna izazova pred EU.
Ekonomija i pseudoekonomija
Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju različitih mera kojima se država upliće u rad privrede. Profesionalni ekonomista je stručnjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja tržišne ekonomije.
Duša klasičnog liberalizma
Povodom smrti jednog od najuticajnijih liberalnih teoretičara današnjice, nobelovca Džejmsa Bjukenena, objavljujemo njegov tekst koji je na stranicama Katalaksije premijerno publikovan 2006. godine.
Slepi miš u Platonovoj pećini
Rasprave oko “prave poruke” Uspona Mračnog viteza dobijaju oblik analize marksističkih raspri sa početka XX veka, gde bi Betmen bio umereni reformista (Kaucki), a Bejn revolucionarni terorista (Trocki). No, problem sa takvim čitanjima je što su previše redukcionistička.
Mi nismo na pobedničkoj strani
Za nekog poput mene koji je nakon pada komunizma aktivno učestvovao u pripremi i organizaciji radikalnih političkih i ekonomskih promena, svet u kome danas živimo predstavlja razočaranje. Mi danas živimo u društvu sa daleko više socijalizma i etatizma nego što smo mogli zamisliti.
Kako je nastao kapitalizam
Pred vama je tekst u kome se ubedljivo demistifikuje poznati mit o “nečasnom” rođenju kapitalizma, o “beskrupuloznoj” i “surovoj” esksploataciji žena i dece u “nehumanim” uslovima Evrope XIII veka.
Privredni rast
Kada su, svojevremeno, nekadašnjeg sekretara za finansije Hong Konga, Džona Kopertvejta kome se pripisuje zasluga da je Hong Kong pretvorio u svetski finansijski centar, upitali na koju reformu je on posebno ponosan, odgovor je glasio: “Ukinuo sam prikupljanje statističkih podataka”.
Ljudsko društvo (3)
Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.
