Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

4

Teorija

 by 

Zašto su intelektualci protiv kapitalizma?

Izne­na­đu­ju­će je što su inte­lek­tu­al­ci tako pro­tiv kapi­ta­li­zma. Dru­ge gru­pe kom­pa­ra­tiv­nog socio-eko­nom­skog sta­tu­sa ne poka­zu­ju isti ste­pen pro­ti­vlje­nja u istim sra­zme­ra­ma. Tako inte­lek­tu­al­ci pred­sta­vlja­ju jed­nu, u sta­ti­stič­kom smi­slu, anomaliju.

0

Teorija

 by 

Robert Nozik, filozof slobode

Robert Nozik će biti upam­ćen po tome što se borio pro­tiv kon­ven­ci­o­nal­ne mudro­sti koja je pro­pa­gi­ra­la veli­ku vla­du i širo­ka ovla­šće­nja poli­tič­ke moći, čime je sebi obez­be­dio mesto jed­nog od naj­ve­ćih poli­tič­kih filo­zo­fa dva­de­se­tog veka.

0

Teorija

 by 

Kapitalizam i običan čovek

Kapi­ta­li­zam je rela­tiv­no nova poja­va u ljud­skoj isto­ri­ji. Pre kapi­ta­li­zma su lju­di sti­ca­li veli­ko bogat­stvo pljač­kom, oti­ma­či­nom i poro­blja­va­njem svo­jih bli­žnjih. Kapi­ta­li­zam je omo­gu­ćio da se obo­ga­ti­te slu­že­ći svo­jim bližnjima.

0

Teorija

 by 

Laissez-faire ili intervencionizam

Lais­sez fai­re zna­či da sva­ka indi­vi­dua bira kako želi da sara­đu­je u dru­štve­noj pode­li rada; neka potro­ša­či odlu­če šta pro­i­zvo­đa­či tre­ba da pro­i­zvo­de. Pla­ni­ra­nje zna­či: neka vlast sama odlu­či i spro­ve­de svo­ju volju uz pomoć apa­ra­ta prinude.

0

Ekonomija

 by 

Država, sloboda i konflikti

Osnov­na stvar koju mora­mo nau­či­ti jeste da nasi­lje i kon­flik­ti u dru­štvu izvi­ru iz meša­nja poli­ti­ke u eko­nom­ski pro­ces, a ne iz dozvo­lja­va­nja samom pro­ce­su da nesme­ta­no deluje.

0

Polemike

 by 

Majkl Mur: prava “bela gluperda”

Majk Mur nije obi­čan mili­o­ner. Nje­go­va alj­ka­va, neu­red­na spo­lja­šnjost je i fizič­ki i inte­lek­tu­al­no odboj­na, toli­ko da ga ne shva­ti­te za ozbilj­no. A tre­ba­li biste! Na prvi pogled, Mur u svo­jim fil­mo­vi­ma, TV emisijama…

0

Ekonomija

 by 

Zašto ljudi trguju

Dono­si­mo pre­vod ese­ja koji čini deo 4 pogla­vlja knji­ge Prin­ci­pi eko­no­mi­je (1871) rodo­na­čel­ni­ka Austrij­ske ško­le, Kar­la Men­ge­ra. U ovom ese­ju Men­ger pažlji­vo pre­i­spi­tu­je teo­ri­ju raz­me­ne Ada­ma Smi­ta i konač­no je zame­nju­je novim gle­di­štem, koje će posta­ti pozna­to kao uče­nje o mar­gi­na­li­stič­koj teo­ri­ji kori­sti, i osno­va austrij­ske ško­le ekonomije.