Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

0

Ekonomija

 by 

Ekonomska depresija

Mil­ton Fri­ed­man u jed­nom svom radu obja­vlju­je da “ozbilj­no sum­nja u teo­ri­je koje u ekspan­zi­o­noj poli­ti­ci vide uzrok za poja­vu depre­si­je”. Isto to, samo malo dru­ga­či­je, govo­re i Pol Krug­man, Džo­zef Šti­glic i svi osta­li nagra­đi­va­ni i spon­zo­ri­sa­ni eksper­ti. Šta reći na to? Kako smi­sle­no odgo­vo­ri­ti na oči­gled­ne besmi­sli­ce? Kako dove­sti u pita­nje “nau­ku” po kojoj su mili­o­ni eko­no­mi­sta širom sve­ta ško­lo­va­ni? Kako nobe­lov­skim care­vi­ma reći da su goli? Kako pro­fe­so­ri­ma na eko­nom­skim fakul­te­ti­ma (čast izu­ze­ci­ma) reći da je nji­ho­va nau­ka mrtva?

0

Teorija

 by 

Mario Vargas Ljosa: Nobel za pero slobode

Dosta se pisa­lo o tome zašto je Mario Var­gas Ljo­sa pri­mio zaslu­že­nu Nobe­lo­vu nagra­du za knji­žev­nost. Ovo što sle­di vero­vat­no će obja­sni­ti zašto ju je dobio tek sada. Nadam se da će to, tako­đe, dati neko­li­ko nago­ve­šta­ja o tome zašto ova nagra­da može tako mno­go dopri­ne­ti stva­ra­nju novog pozi­tiv­nog jezi­ka i gle­da­nja na eko­nom­sku slobodu.

1

Kultura / Teorija

 by 

Kultura slobode

Košmar ili nega­tiv­na uto­pi­ja o sve­tu koji, zbog glo­ba­li­za­ci­je, gubi svo­ju lin­gvi­stič­ku i kul­tur­nu šaro­li­kost i posta­je kul­tur­na svo­ji­na Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Drža­va, nije eksklu­ziv­ni domen levi­čar­skih poli­ti­ča­ra koji se nostal­gič­no osvr­ću ka Mark­su, Maou, ili Če Geva­ri. Ovaj deli­ri­jum pro­go­nje­no­sti — pod­stak­nut mržnjom i zavi­dlji­vom zlo­bom pre­ma sever­no­a­me­rič­kom dži­nu — pri­me­tan je i u razvi­je­nim zemlja­ma sa viso­kom kul­tu­rom, i ne samo u jed­nom poli­tič­kom sek­to­ru, levi­ci, nego i u cen­tru i na desnici.

0

Događaji / Vesti

 by 

Bohinjska deklaracija

Liber­tar­ni klub iz Lju­blja­ne i Kata­lak­si­ja pokre­nu­li su sasta­vlja­nje Bohinj­ske dekla­ra­ci­je – kla­sič­no libe­ral­nog pozi­va na radi­kal­ne pro­me­ne u regi­o­nu. Uki­da­nje pogub­ne eta­ti­stič­ko kolek­ti­vi­stič­ke para­dig­me, na kojoj poči­va poli­tič­ka stvar­nost „novih demo­kra­ti­ja“, pred­sta­vlja osnovni…

0

Ekonomija

 by 

Dometi finansijske liberalizacije u BIH – diskrepanca između toga kako vidimo sebe i kako nas drugi vide

U sko­ro svim zemlja­ma u tran­zi­ci­ji (uklju­ču­ju­ći i BiH) u većoj ili manjoj mje­ri pro­ve­den je pro­ces libe­ri­za­ci­je finan­sij­skog sek­to­ra koji je uklju­či­vao pri­va­ti­za­ci­ju bana­ka, stva­ra­nje trži­šta kapi­ta­la, refor­mu siste­ma plat­nog pro­me­ta i još neke refor­me. Ipak, iako je ovim nači­njen veli­ki isko­rak u prav­cu stva­ra­nja nor­mal­nih (kapi­ta­li­stič­kih) finan­sij­skih siste­ma, time pro­ces finan­sij­ske libe­ra­li­za­ci­je nije ni izbli­za završen.

0

Teorija

 by 

Milton Fridman i moralno dobro

Mil­ton Frid­man spa­da među one koji favo­ri­zu­ju vred­no­sno neu­tral­nu, od mora­la izu­ze­tu odbra­nu slo­bod­nog dru­štva. U ovom tek­stu raz­ma­tram nje­gov osnov­ni argu­ment u tom prav­cu, nai­me, tvrd­nju da moral­no zna­nje povla­či auto­ri­tar­nu poli­ti­ku. Tvr­dim da je to pogre­šno zato što moral­no delo­va­nje ne pod­ra­zu­me­va pri­mo­ra­va­nje lju­di da budu moral­ni – da citi­ram Ima­nu­e­la Kan­ta, „tre­ba“ impli­ci­ra „može“.

1

Vesti

 by 

Prevod "Ljudskog delovanja"

U sklo­pu obe­le­ža­va­nja zna­čaj­nog inte­lek­tu­al­nog jubi­le­ja šezde­se­to­go­di­šnji­ce prvog izda­nja Mize­so­vog mag­nus opu­sa "Ljud­sko delo­va­nje", redak­ci­ja Kata­lak­si­je obja­vlju­je temat posve­ćen nje­mu u čast. Za nas je to samo poče­tak ostva­ri­va­nja ono­ga što mno­gi lju­bi­te­lji i…