0

Održivost aranžmana valutnog odbora u BIH: Cena propuštenih reformi

Vreme čitanja: 15 minuta Mnogi se danas utrkuju u izjavama kako je neoliberalizam mrtav i kako ga je sahranila svetska ekonomska kriza. U uzroke krize u razvijenim zemljama nećemo ulaziti. Ipak, primer Bosne jasno pokazuje da za krizu u zemljama u tranziciji nije odgovoran neoliberalizam, već njegova nepotpuna i nedosledna implementacija. Konkretno, kriza u BiH je posledica kombinacije propuštenih reformi u pravcu stvaranja istinski tržišnog realnog sektora, potrošenog modela privrednog rasta zasnovanog na zaduživanju u inostranstvu i u suštini dobrog, ali rigidnog monetarnog sistema.

0

Obračunavanje neobračunljivog: Slučaj eksternalija

Vreme čitanja: 7 minuta Neki teoretičari tvrde da su eksternalije verovatno najopravdaniji razlog za intervenciju države u međuljudskim odnosima. Kao etički osnov za intervenciju ističe se mogućnost da se tako navodno može povećati ukupna ekonomska efikasnost. Ovaj članak pokazuje da je, čak i ako bismo usvojili ovaj etički princip, izbor dela za koja se obično tvdi da prouzrokuju eksternalije potpuno proizvoljan.

0

Blokirani tržišni mehanizam

Vreme čitanja: 14 minuta Srbija, i ne samo Srbija nego i čitav svet, se sada nalaze na raskrsnici dva puta. Jedan put, onaj teži put, je put slobode, demokratije i liberalizma, a drugi put je put državnog intervencionizma koji polako prerasta u totalitarizam. Liberalizam i socijalizam su dva međusobno suprotstavljena sistema koja se nikako ne mogu ukomponovati u jedan sistem.

1

Dekodirani Kejnzijanizam

Vreme čitanja: 19 minuta Niko bolje od M. Rotbarda nije opisao suštinu Kejnzove Opšte teorije: “stara i dokazano pogrešna merkantilistička i inflacionistička greška u rezonovanju, upakovana u novo i sjajno pakovanje, praćena novoizmišljenim i nerazumljivim rečnikom.” Ipak, mnogi danas uporno prolgašavaju tu grešku najvećom ekonomskom mudrošću. Pogledajmo zašto.

0

Povodom stogodišnjice rođenja predsednika Regana

Vreme čitanja: 3 minuta Tokom mog odrastanja u bivšoj Jugoslaviji, Tito je dekretom policije i voljom proleterskih brigada postao najveći i najdraži sin jugoslovenskih naroda. A pogledajmo Reganov legat, on je spontano postao najveći sin svih ljudi u svetu kojima je stalo do individualnih sloboda i pravne zaštite od volje većine.

0

EU – Samorazarajući sistem

Vreme čitanja: 16 minuta Bez dobrog poznavanja problematike novca i inflacije, nemoguće je razumeti bilo šta u vezi ekonomije niti shvatiti uzroke krize i svih svetskih lomova koji se dešavaju i koji će se dešavati u bliskoj budućnosti. Iz tog razloga, a pre nego objasnimo razloge zbog kojih je postojeći model Evropske Unije unapred osuđen na propast, reći ćemo nekoliko reči o inflacionizmu i intervencionizmu.

3

Kako je država blagostanja upropastila Švedsku

Vreme čitanja: 12 minuta Danas, kada švedski sistem države blagostanja doživljava svoj konačni debakl, ova etiologija katastrofe napisana još 2006. godine dobija faktičku potvrdu i značaj. Njena centralna teza, da „čovek ne može uživati u životu ako za svoje izbore i svoja dela nije on sam odgovoran i ne može biti ponosan i nezavisan ako sam ne upravlja svojim životom“, služi kao naravučenije svima onima koji u delegiranju lične odgovornosti na državni plan traže rešenje društvenih problema.

0

Kriza bez dna

Vreme čitanja: 12 minuta Kada recesija jednom stupi na snagu, protiv nje je nemoguće boriti se, a oporavak ne može otpočeti sve dok se sistem ne dovede u ravnotežno stanje. Ova kriza će biti duga i bolna, ali, nažalost, sa postojećim modelom, pre ili kasnije, uslediće novi procesi veštačke ekspanzije, koji će opet dovesti do nove recesije.  Sprečavanje pojave novih ciklusa nije moguće ukoliko ne dođe do redizajniranja finansijskog i bankarskog sistema.

0

Ekonomska depresija

Vreme čitanja: 26 minuta Milton Friedman u jednom svom radu objavljuje da “ozbiljno sumnja u teorije koje u ekspanzionoj politici vide uzrok za pojavu depresije”. Isto to, samo malo drugačije, govore i Pol Krugman, Džozef Štiglic i svi ostali nagrađivani i sponzorisani eksperti. Šta reći na to? Kako smisleno odgovoriti na očigledne besmislice? Kako dovesti u pitanje “nauku” po kojoj su milioni ekonomista širom sveta školovani? Kako nobelovskim carevima reći da su goli? Kako profesorima na ekonomskim fakultetima (čast izuzecima) reći da je njihova nauka mrtva?