Ključna teškoća pri rešavanju izazova integracije Cigana u EU i Bugarskoj jeste izostanak razmišljanja o Ciganima kao o normalnim osobama. Na njih se u različitim državnim i briselskim programima gleda kao na, s jedne strane, „zanemarene i potlačene“ (u retorici ljudskih prava), „izolovane“, „isključene“, „izdvojene“, „diskriminisane“ ili, s druge strane – retorikom kojoj su podjednako skloni i levičarski i desničarski političari – kao na „prostake“, „lopove“, „nekulturne“, „necivilizovane“, pa čak i „nesposobne-za-civilizovanje“, da pomenem samo par klišeizovanih oznaka u bugarskom javnom mnenju.