Katalaksija Blog

0

Eu govor Dejvida Kamerona

U svom govoru, održanom 23. januara 2013. u Londonu, britanski premijer Dejvid Kameron govori o tri glavna izazova pred EU.

Ekonomija i pseudoekonomija

Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju različitih mera kojima se država upliće u rad privrede. Profesionalni ekonomista je stručnjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja tržišne ekonomije.

0

Duša klasičnog liberalizma

Povodom smrti jednog od najuticajnijih liberalnih teoretičara današnjice, nobelovca Džejmsa Bjukenena, objavljujemo njegov tekst koji je na stranicama Katalaksije premijerno publikovan 2006. godine.

0

Slepi miš u Platonovoj pećini

Rasprave oko “prave poruke” Uspona Mračnog viteza dobijaju oblik analize marksističkih raspri sa početka XX veka, gde bi Betmen bio umereni reformista (Kaucki), a Bejn revolucionarni terorista (Trocki). No, problem sa takvim čitanjima je što su previše redukcionistička.

0

Mi nismo na pobedničkoj strani

Za nekog poput mene koji je nakon pada komunizma aktivno učestvovao u pripremi i organizaciji radikalnih političkih i ekonomskih promena, svet u kome danas živimo predstavlja razočaranje. Mi danas živimo u društvu sa daleko više socijalizma i etatizma nego što smo mogli zamisliti.

0

Kako je nastao kapitalizam

Pred vama je tekst u kome se ubedljivo demistifikuje poznati mit o “nečasnom” rođenju kapitalizma, o “beskrupuloznoj” i “surovoj” esksploataciji žena i dece u “nehumanim” uslovima Evrope XIII veka.

0

Privredni rast

Kada su, svo­je­vre­meno, neka­da­šnjeg sekre­tara za finan­sije Hong Konga, Džona Koper­tvejta kome se pri­pi­suje zasluga da je Hong Kong pre­tvo­rio u svet­ski finan­sij­ski cen­tar, upi­tali na koju reformu je on posebno pono­san, odgo­vor je gla­sio: “Uki­nuo sam pri­ku­plja­nje sta­ti­stič­kih poda­taka”.

0

Ljudsko društvo (3)

Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.