Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam.

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam.

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam

U ovom tek­stu se isti­ču idej­ni i prak­tič­ni aspek­ti poj­ma «kata­lak­si­ja» koji se tuma­či kao ključ­na tač­ka filo­zof­ske misli Fri­dri­ha Haje­ka i vrhun­sko dostig­nu­će libe­ral­ne tra­di­ci­je. Raz­ma­tra­ju se uslo­vi potreb­ni za uspo­sta­vlja­nje takvog dru­štve­nog poret­ka koji je Hajek još nazi­vao i «Pore­dak slo­bo­de». Kata­lak­si­ja je uslo­vlje­na indi­vi­du­al­nom slo­bo­dom, vla­da­vi­nom pra­va, kon­sti­tu­ci­o­na­li­zmom i trži­šnom pri­vre­dom. Kata­lak­si­ja i danas sto­ji kao suprot­nost auto­ri­tar­nim i kolek­ti­vi­stič­kim ide­ja­ma i ide­o­lo­gi­ja­ma. Isti­če se i ulo­ga kata­lak­si­je u poli­tič­kom živo­tu kroz istoriju.