Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

1

Teorija

 by 

Intelektualna nedoslednost konzervativizma

Moder­ni kon­zer­va­ti­vi­zam je, u Sje­di­nje­nim Drža­va­ma i Evro­pi, izvi­to­pe­ren i kon­fu­zan. Pod uti­ca­jem pred­stav­nič­ke demo­kra­ti­je i sa pre­o­bra­ža­jem Sje­di­nje­nih Drža­va i Evro­pe u masov­ne demo­kra­ti­je posle Prvog svet­skog rata, kon­zer­va­ti­vi­zam se pre­o­bra­zio od anti-ega­li­ta­ri­stič­ke, ari­sto­krat­ske, anti-eta­ti­stič­ke ide­o­lo­ške sna­ge u pokret kon­zer­va­tiv­nih eta­ti­sta u kul­tu­ro­lo­škom smislu.

0

Polemike

 by 

11 kontrateza

U svom član­ku "11 teza o dosled­nom libe­ra­li­zmu" obja­vlje­nom na Kata­lak­si­ji, Vla­da Milu­ti­no­vić je izneo neko­li­ci­nu raz­no­rod­nih pri­go­vo­ra na filo­zo­fi­ju koju on ime­nu­je kao "dosled­ni libe­ra­li­zam" a čije bi oli­če­nje tre­ba­lo da bude časo­pis Kata­lak­si­ja. Kori­ste­ći pre­gled­nu for­mu nje­go­vog izla­ga­nja, ja ću sada pro­ko­men­ta­ri­sa­ti nje­go­vih 11 teza istim onim redom kojim ih je on izneo.

0

English

 by 

Serbia & Montenegro (1987–2007) — From Hope to Disaster

Ser­bia and Mon­te­ne­gro (as mem­ber sta­tes of Yugo­sla­via) were influ­en­ced in 80’ by col­lap­se of com­mu­nism in Rus­sia and Eastern Euro­pe. Ide­o­lo­gy of “brot­her­ho­od and uni­ty” during that peri­od quic­kly vanis­hed under the rising tide of nati­o­na­lism and xenop­ho­bia. Inste­ad of going into reforms of poli­ti­cal and eco­no­mi­cal system, the­se two repu­blics mana­ged to pre­ser­ve a muta­ti­on of pre-exi­sting com­mu­nist order.

2

Teorija

 by 

Nacisti vs. komunisti

Svi bi tre­ba­lo da pozdra­vi­mo sko­ra­šnje deba­te u Evro­pi o sta­vlja­nju van zako­na komu­ni­stič­kih i naci­stič­kih sim­bo­la. Nema potre­be da raspra­vlja­mo o tome da li su naci­sti ili komu­ni­sti ubi­li više lju­di i prouzrokovali…

0

Ekonomija

 by 

Nevidljiva ruka uzvraća udarac

Jedan od naj­va­žni­jih doga­đa­ja na inte­lek­tu­al­noj sce­ni tokom pro­te­klih neko­li­ko godi­na, zasi­gur­no pred­sta­vlja poja­vlji­va­nje pro­fe­so­ra filo­zo­fi­je sa har­vard­skog uni­ver­zi­te­ta u ulo­zi jed­nog od naj­e­lo­kven­ti­jih i naj­že­šćih zago­vor­ni­ka dok­tri­ne libe­ra­li­zma. I zai­sta, na zado­volj­stvo svih koji podr­ža­va­ju dok­tri­nu ljud­skih slo­bo­da, toli­ko pažnje i hva­le je u posled­nje vre­me sru­če­no na čove­ka po ime­nu Robert Nozik (Robert Nozick) i na nje­go­vu mono­gra­fi­ju Anar­hi­ja, drža­va i uto­pi­ja, nagra­đe­noj Naci­o­nal­nom nagra­dom za knjige.

1

Teorija

 by 

Robert Nozik i bezgrešno začeće države

Knji­ga Rober­ta Nozi­ka Anar­hi­ja, drža­va i uto­pi­ja (Robert Nozick, Anarc­hy, Sta­te, and Uto­pia, New York: Basic Books, 1974) pred­sta­vlja poku­šaj da se teo­ri­ja "nevi­dlji­ve ruke" pri­me­ni kao deo lokov­sko-kon­trak­ta­ri­jan­skog oprav­da­nja drža­ve ili, makar, mini­mal­ne drža­ve koja se ogra­ni­ča­va na funk­ci­ju zašti­te. Nozik obja­šnja­va da drža­va nasta­je iz anar­hi­stič­kog pri­rod­nog sta­nja u kojem važe prin­ci­pi slo­bod­nog trži­šta. Ona pro­ce­som nevi­dlji­ve ruke, koji ne ugro­ža­va niči­ja pra­va, od domi­nant­ne agen­ci­je za zašti­tu, pre­ko "ultra-mini­mal­ne", konač­no posta­je mini­mal­na država.