0

O proizvodnji bezbednosti (1849)

Gistav de Molinari nam sa vremenske distance od preko 150 godina rasvetljava misteriju žilavosti socijalizma i sporosti i tegobnosti njegove tranzicije u kapitalizam. Porazna ali istovremeno prosvetljujuća istina je da se ova tranzicija uopšte ne događa. Događa se lingvistička mimikrija: komunistički pojmovi nazivaju se novim imenima ukradenim iz rečnika tržišne terminologije, čime se sakriva odsustvo bilo kakve realne promene i reforme. Pripadnici državnog aparata prinude pribegavaju ovoj mimikriji u želji da zadrže udoban parazitski položaj.

0

Ljudsko delovanje: Najvažnija rasprava o ekonomiji

Adam Smit je artikulisao ideju o nevidljivoj ruci ali je tek Mizes objasnio kako tržišna privreda zapravo radi. Ljudsko delovanje je Mizesov najpotpuniji i najjasniji iskaz ovog objašnjenja. Jednostavno rečeno, Ljudsko delovanje je najveće delo iz oblasti ekonomije u dvadesetom veku.

0

Bez restitucije nema normalne ekonomije – Intervju sa Radom Pezdirom

Koliko je slovenački model tranzicije slab, možete i sami da se uverite ako uporedite podatke o strukturnim promenama u Sloveniji i ostalima državama istočne i srednje Europe. Videćete da nam je tržište rada najmanje fleksibilno u regiji, birokratske barijere su među najvećima, zbog monopola i niske inovativnosti konkurentnost je katastrofalna, porezi su među najvišima na svetu, penzijski i zdravstveni sistem pred raspadom… Dakle, ako vam je posle svih ovih fatalnih grešaka Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike, onda ste stvarno neracionalna država.

0

Revolucija “Ruke koja daje”

Da li je Peter Sloterdajk postao pro-market filozof? Ako bismo sudili po tekstu koji je pre par meseci osvanuo na stranicama FAZa, čini se da je tako. Malo ko je od možda najvećeg živog filozofa mogao očekivati tako nešto, ništa pre toga nije nagoveštavalo takav preokret, pa bi čitava stvar mogla pre ići u rubriku “Verovali ili ne”. Ipak, čudo se desilo: “Koga zanima šta danas zaista radi ‘ruka koja uzima’, taj bi trebalo da pre svega pogleda najveću uzimalačku moć modernog sveta, danas ostvarenu državu poreza, koja se sve više postaje dužnička država. Preduslovi da to razumemo de facto se nalaze pretežno u liberalnim tradicijama. U njima se na uznemirujući način brižljivo notira kako se moderna država tokom stotina godina polako preobraćala u ogromnog monstruma koji guta i troši novac.” – Sloterdajk dixit!

0

“Ljudsko delovanje”, 1949. godina – Jedna dramatična epizoda

HactionTekst Izraela Kirznera prvi je u seriji tekstova koji će biti objavljivani na našem sajtu povodom šezdesetogodišnjice izlaska Mizesove knjige “Ljudsko delovanje”. Redakcija Katalaksije je ljubaznošću Fondacije za ekonomsko obrazovanje dobila prava za objavljivanje čitavog temata posvećenog ovom jubileju koji je izašao u septembarskom izdanju časopisa “Freeman”.

0

Doprinos cigana napretku i kapitalizmu u Bugarskoj

Ključna teškoća pri rešavanju izazova integracije Cigana u EU i Bugarskoj jeste izostanak razmišljanja o Ciganima kao o normalnim osobama. Na njih se u različitim državnim i briselskim programima gleda kao na, s jedne strane, „zanemarene i potlačene“ (u retorici ljudskih prava), „izolovane“, „isključene“, „izdvojene“, „diskriminisane“ ili, s druge strane – retorikom kojoj su podjednako skloni i levičarski i desničarski političari – kao na „prostake“, „lopove“, „nekulturne“, „necivilizovane“, pa čak i „nesposobne-za-civilizovanje“, da pomenem samo par klišeizovanih oznaka u bugarskom javnom mnenju.

0

Filozofski doprinosi Ludviga fon Mizesa

U osnovi, Mizes se bavio filozofijom kao ekonomista. Nasuprot njegovom velikom rivalu Džonu Majnardu Kejnzu, kome su filozofska stanovišta oblikovala ekonomske poglede, u Mizesovom slučaju uzročni tok ide suprotnom putanjom: ekonomija određuje filozofiju. Najveća greška koju neko može načiniti na ovom mestu jeste da svrsta Mizesa u neku filozofsku školu i da onda na toj bazi protumači njegovo shvatanje ekonomije. Nekim misliocima je najbolje prići pažljim istraživanjem izvora i uticaja. Mizes nije među njima, bar što se filozofije tiče.

0

Budućnost liberalizma – Pledoaje za novi radikalizam

Ako liberalizam treba da ima bilo kakvu budućnost, on mora da ispravi svoje greške.Liberali moraju da shvate da nijedna država ne može da bude ugovorno opravdana i da je svaka država destruktivna po ono što oni žele da očuvaju. A to znači da liberalizam mora da se transformiše u privatno-sopstvenički anarhizam (ili privatno-pravno društvo), kako ga je pre 150 godina skicirao Gustav de Molinari a u naše vreme razradio Marej Rotbard.