Category: Teorija

jankovic 0

Džon Majnard Kejnz u svojoj i našoj epohi

“Praktični ljudi koji veruju da su izuzeti od bilo kakvog intelektualnog uticaja, obično su nesvesni robovi nekog pokojnog profesora”, ovim je rečima Džon Majnard Kejnz, britanski ekonomista sredine prošlog veka opisivao odnos između političara i vodećih intelektualaca svog doba. On pri tom možda nije ni slutio koliko će se ova rečenica u budućnosti odnositi upravo na njega samog, i na uticaj koji će on izvršiti na čitavu jednu generaciju političara koja će oblikovati svet posle II svetskog rata.

Marej Rotbard 0

Zašto biti libertarijanac?

Zašto uopšte biti libertarijanac? Drugim rečima, koja je svrha cele stvari? Zašto bismo se iskreno i doživotno zalagali za principe i za postizanje cilja – individualne slobode? Takvo zalaganje u svetu koji je najvećim delom neslobodan neizbežno vodi ka radikalnom neslaganju i otuđenju od statusquo-a, otuđenju koje jednako neizbežno dovodi do gubitka novca i statusa. Ako je život kratak a pobeda daleko u budućnosti, zašto se tome podvrgavati?

jankovic 2

Politika protiv slobode

Depolitizacija je kolektivistički a ne liberalni izum. Politika slobode za pojedinca jedino može pretendovati na univerzalnost iako ne može pretendovati na totalnost. Totalna politika nikad nije univerzalna jer se zasniva na ideji nejednakog tretmana ljudi. Jedni mogu biti žrtvovani za druge u zavisnosti od ideja vlastodržaca. Jedino društvo slobodnih pojedinaca zaštićenih od političkog upliva u njihovu slobodu mogu biti tretirani na način koji zadovoljava zahteve kantovskog kategoričkog imperativa; kao svrhe po sebi, a ne samo kao sredstva.

Ajn Rend 2

Čemu još filozofija?

Tekst predavanja koje je čuvena spisateljica Ajn Rend održala 1974. pred dilpomcima West Pointa.

Marej Rotbard 0

Argument za radikalni liberalizam

Trinaest godina od smrti jednog od najznačajnijih sledbenika Austrijske škole i intelektualnog lidera libertarijanskog pokreta, Mareja Rotbarda, libertarijanizam doživljava svoju renesansu.

Tajler Koen 0

Kreativna destrukcija

Da li su tržišna razmena i estetski kvalitet saveznici ili neprijatelji? Da li proces globalizacije smanjuje kulturnu raznovrsnost u svetu ili je povećava i šta se dobija a šta gubi u procesu kulturnog prožimanja, samo su neka od pitanja koje Koen postavlja. Na mnogo istorijskih i savremenih primera dokumentuje se nužnost međukulturnog prožimanja, a problematika autentičnosti kulture demistifikuje se upućivanjem na multikulturne osnove mnogih „tradicionalnih“ i „domaćih“ umetničkih proizvoda. Osnovnu tezu ovog rada predstavlja tvrdnja da povećanje tržišne razmene, koju sa sobom nužno donosi i proces globalizacije, utiče na povećanje krativnosti a ne na njeno smanjenje.

jankovic 0

Kraj istorije i njene utvare

Kada je došao rat u Iraku, i kad se pokazalo da sa njim ne ide sve kako treba, Fukujama je odlučio da indirektno distanciranje od sebe više nije dovoljno i shvatio je da mora da se do kraja pospe pepelom; njegovi novi radovi su između ostalog pokajničko “revidiranje” sopstvenih politički nekorektnih teza, i pokušaj da se održi vlastita reputacija u levičarskom intelektualnom establišmentu. Ideja kraja istorije je žrtva te njegove ambicije, jednako kao i podrška iračkom ratu

polyarchy 0

Ljudska priroda

U prošlosti je to činila crkva, a sada to čini država: uporno prikazuju ljude kao slabe i često zle kreature, naglašavajući posebno (ili čak isključivo) njihove negativne osobine ili pripisujući svim ljudima (bilo kao mogućnost ili kao realnost) najgore osobine ozloglašene manjine ljudi.

hoppe 0

Intelektualna nedoslednost konzervativizma

Moderni konzervativizam je, u Sjedinjenim Državama i Evropi, izvitoperen i konfuzan. Pod uticajem predstavničke demokratije i sa preobražajem Sjedinjenih Država i Evrope u masovne demokratije posle Prvog svetskog rata, konzervativizam se preobrazio od anti-egalitarističke, aristokratske, anti-etatističke ideološke snage u pokret konzervativnih etatista u kulturološkom smislu.