Teorija

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam.

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam.

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam

U ovom tek­stu se isti­ču idej­ni i prak­tič­ni aspek­ti poj­ma «kata­lak­si­ja» koji se tuma­či kao ključ­na tač­ka filo­zof­ske misli Fri­dri­ha Haje­ka i vrhun­sko dostig­nu­će libe­ral­ne tra­di­ci­je. Raz­ma­tra­ju se uslo­vi potreb­ni za uspo­sta­vlja­nje takvog dru­štve­nog poret­ka koji je Hajek još nazi­vao i «Pore­dak slo­bo­de». Kata­lak­si­ja je uslo­vlje­na indi­vi­du­al­nom slo­bo­dom, vla­da­vi­nom pra­va, kon­sti­tu­ci­o­na­li­zmom i trži­šnom pri­vre­dom. Kata­lak­si­ja i danas sto­ji kao suprot­nost auto­ri­tar­nim i kolek­ti­vi­stič­kim ide­ja­ma i ide­o­lo­gi­ja­ma. Isti­če se i ulo­ga kata­lak­si­je u poli­tič­kom živo­tu kroz istoriju.

Povo­dom smr­ti nobe­lov­ca Mil­to­na Frid­ma­na, pre­no­si­mo prvo pogla­vlje nje­go­ve knji­ge Kapi­ta­li­zam i sloboda.

Neka­da je libe­ra­li­zam pred­sta­vljao radi­kal­nu dru­štve­nu filo­zo­fi­ju zato što se borio za slo­bo­du… U među­vre­me­nu su, među­tim, reč „libe­ral“ uzur­pi­ra­li zago­vor­ni­ci povrat­ka na širo­ko upli­ta­nje drža­ve, bra­ne­ći to neop­hod­no­šću da se „lju­di uči­ne slobodnim“.

Tre­ba sva­ka­ko da nasta­vi­mo sa ana­li­zom struk­tu­re pri­vre­de, da je podr­ži­mo i da tra­ži­mo kon­sen­zus o sred­stvi­ma koja će uči­ni­ti struk­tu­ru spo­sob­ni­jom da nam, kao subjek­ti­ma, omo­gu­ći da lak­še postig­ne­mo cilje­ve koje smo defi­ni­sa­li i koji­ma teži­mo. Među­tim, tre­ba da se čuva­mo inte­lek­tu­al­ne kon­fu­zi­je u vezi sa poj­mom pri­vre­de, ne tre­ba da pru­ži­mo legi­tim­no pokri­će poje­din­ci­ma i gru­pa­ma koji žele da dru­gi­ma namet­nu svo­je cilje­ve. Čuvaj­mo se onih koji govo­re o cilje­vi­ma privrede.