Poredak koji će za nas biti legitiman jeste poredak slobode — intervju Aleksandra Novakovića za Radar
Intervju sa urednikom Katalaksije vodio je pisac, predavač i bivši šef za brend planiranje u londonskoj centrali Gugl Lazar Džamić.
-
-
Konzervativizam i libertarijanizam – „nategnuti“ savez ili „sveta“ alijansa?
Knjiga Poredak i sloboda — razgovori konzervativaca i libertarijanaca (Službeni glasnik, 2020) nije samo štivo koje će pomoći konzervativcima i libertarijancima svih generacija da razjasne neke svoje dileme i nadograde dosadašnja znanja, ona je već sada nezaobilazan materijal za sve ljude opšte kulture koji teže da imaju solidne uvide u političku misao i politiku.
-
O kapitalizmu i svojini
Esencijalna institucija koju kapitalizam čuva jeste svojina, bez koje ne možemo uopšte imati društvo. Takođe, to je institucija koja se temeljno napada od strane svih levičarskih narativa.
-
Anarhistička utopija
Anarhističkoj utopiji se mora priznati da poseduje jednu trajnu, ali u krajnjem slučaju lažnu privlačnost. Međutim, da bismo sugerisali kako je cela ta ideja jedna konceptualna opsena, potrebno nam je nešto više od usputnog razmišljanja. Šta bi trebalo da budu definišuće granice individualne slobode ponašanja?
-
Poredak koji će za nas biti legitiman jeste poredak slobode — intervju Aleksandra Novakovića za Radar
Intervju sa urednikom Katalaksije vodio je pisac, predavač i bivši šef za brend planiranje u londonskoj centrali Gugl Lazar Džamić.
Konzervativizam i libertarijanizam – „nategnuti“ savez ili „sveta“ alijansa?
Knjiga Poredak i sloboda — razgovori konzervativaca i libertarijanaca (Službeni glasnik, 2020) nije samo štivo koje će pomoći konzervativcima i libertarijancima svih generacija da razjasne neke svoje dileme i nadograde dosadašnja znanja, ona je već sada nezaobilazan materijal za sve ljude opšte kulture koji teže da imaju solidne uvide u političku misao i politiku.
O kapitalizmu i svojini
Esencijalna institucija koju kapitalizam čuva jeste svojina, bez koje ne možemo uopšte imati društvo. Takođe, to je institucija koja se temeljno napada od strane svih levičarskih narativa.
Anarhistička utopija
Anarhističkoj utopiji se mora priznati da poseduje jednu trajnu, ali u krajnjem slučaju lažnu privlačnost. Međutim, da bismo sugerisali kako je cela ta ideja jedna konceptualna opsena, potrebno nam je nešto više od usputnog razmišljanja. Šta bi trebalo da budu definišuće granice individualne slobode ponašanja?
Zašto nisam „antifašista“?
Na današnjoj proslavi u Moskvi nema antifašista! Došli su samo oni koji prose jeftin ruski gas, autoritarci koje Putin štiti od demokratskih prevrata u vlastitim zemljama, kao i onih naivnih koji su se upecali na tradicionalni (neo)sovjetski antifašistički mamac. Takav antifašizam ne zaslužuje nikakvu pažnju, a kamo li podršku civilizovanih i razumnih ljudi. Smrt antifašizmu, sloboda globalnom liberalnom poretku!
Heroj ili hulja? Sećanje na Milovana Đilasa (1911–1995)
Glorifikovanje Đilasa kao borca za slobodu čini se skoro pornografskim. Smatram da je Milovan Đilas bio mazohista i psihopata. A taj zaključak, do koga nisam došao olako, nalazi opravdanje u Đilasovim delima, njegovim spisima, kao i kazivanjima njegovih bliskih saboraca.
Kritičari liberalizma
Tačno je da je ekonomska situacija u Srbiji loša, ali ona je upravo loša zbog velikog mešanja države u privredu, a ne zbog liberalizma koji kao poredak ili model nije ni isproban. Sa više mešanja države, bilo bi još lošije. Prema tome, kritičari liberalizma se zalažu za loša rešenja. Loša u odnosu na postojeća i mnogo lošija od onih koja liberali predlažu.
Multikulturalizam i izazovi konzervativizmu
Multikulturalizam nije toliko izraz liberalizma, koliko simptom njegove karakteristične bolesti, odnosno njegove antinomije. Otvorenost ne podrazumeva da „sve može“, niti to da su sva stanovišta podjednako vredna. Zbog toga se pojmovi „otvorenosti“ i „tolerancije“ moraju ograničiti na pozitivne vrednosti, ne bi li se liberalna civilizacija očuvala od multikulturalističke pretnje.
Zašto radnička klasa glasa za konzervativce
Kada radnička klasa glasa za konzervativce, kao što to u Sjedinjenim Državama čini većina, ona ne glasa protiv svog ličnog interesa; ona glasa za svoj moralni interes. Ona glasa za partiju koja im servira ukusniju moralnu kuhinju.
