Švedska: uzor za kapitalističku reformu?
Oni koji pripisuju uspeh Švedske socijaldemokratiji, ne razumeju istoriju i put koji je prešlo švedsko društvo.
Oni koji pripisuju uspeh Švedske socijaldemokratiji, ne razumeju istoriju i put koji je prešlo švedsko društvo.
Sa jedne strane imamo Mizesovu teoriju ekonomskih ciklusa, a sa druge strane imamo sve ostale teorije koje veličaju Marksovu ideju o nekoj “ugrađenoj” grešci slobodnog tržišnog sistema. Mizesova teorija tvrdi da uzroke ne trebamo tražiti u slobodnom tržištu, već sasvim suprotno – u narušenom tržištu, tj. u državnom intervencionizmu.
Liberalizam je racionalistički usmeren. On kaže da je moguće ubediti veliki broj ljudi da mirna saradnja unutar društvenog okvira bolje služi njihovim pravilno shvaćenim interesima nego sukobi i socijalna dezintegracija. Liberalizam gaji puno poverenje u ljudski razum. Možda je ovaj optimizam neosnovan i možda liberali greše. Međutim, ako je tako, onda nema nade za čovečanstvo.
Beogradu i Srbiji bi sigurno bilo bolje bez ovakvih, na neuspeh unapred osuđenih, ekonomskih eksperimenata. Ali možda je to zapravo jedini put kojim se može i treba ići. Novi zalet u socijalizam i neizbežno lupanje glavom u zid možda je jedini recept ka izgradnji kakvog-takvog kapitalizma u Srbiji. Ko ne zna da uči pametnije, neka uči bar nekako.
Zаštо dеmоkrаtiја nе dоvоdi dо sоlidаrnоsti, nаprеtkа i slоbоdе, vеć dо društvеnоg sukоbа, оgrоmnе pоtrоšnjе i tirаnskе vlаsti.
Uobičajeno je da sledbenici kulta ne znaju pravu životnu priču svog heroja, istorijsku istinu o njemu. Ne iznenađuje što se savremeni Gevarini sledbenici, njegovi novi, postkomunistički obožavaoci, takođe zavaravaju kada bez pitanja prihvataju mit.
Pojedinac živi i deluje unutar društva. Ali društvo nije ništa drugo do povezivanje pojedinaca oko zajedničkih aktivnosti. Ono ne postoji nigde drugde do u delovanju pojedinačnog čoveka. Zabluda ga je tražiti izvan delovanja pojedinaca.
Konzervativizam nije nikada posmatrao pojedinca ni kao mogućeg piona drugih ljudi, ni kao deo opšteg kolektiviteta u kojem bi se zanemarivala njegova uzvišenost i odvojeni identitet. Tokom istorije, pravi konzervativizam bio je podjednako u ratu kako sa autokratama, tako i sa „demokratskim“ Jakobincima.
Slobodan Radosavljević Antifašizam – poslednje utočište nitkova? Neven Sesardić Crveno i crno o komunističkom antifašizmu Svetozar Pejović Nacisti vs. komunisti Viktor Trifunovski Zašto nisam “antifašista”? Ivan Janković Neokomunistička restauracija Radivoje Ognjanović Fašizam (1)...
Kada bi ljudi shvatili šta je novac, šta je kreditni novac i kuda nas vodi put inflacionizma – istog trenutka bi svi postali Mizesovci.