Švedska: uzor za kapitalističku reformu?

Šved­sku u SAD i dru­gim zemlja­ma često isti­ču kao uzor oni koji žele da pove­ća­ju držav­ni apa­rat. Za Šved­sku tvr­de da kom­bi­nu­je veli­ki jav­ni sek­tor sa mno­gim dru­gim pred­no­sti­ma, kao što su niska sto­pa kri­mi­na­la, dug život­ni vek i visok ste­pen dru­štve­ne kohezije.

Ali u stvar­no­sti uspeh šved­skog dru­štva ne leži u obi­mu drža­ve bla­go­sta­nja, već je rezul­tat kul­tu­ro­lo­ških i demo­graf­skih fak­to­ra, kao i povolj­nog poslov­nog okru­že­nja tokom naj­ve­ćeg dela moder­ne isto­ri­je Švedske.

Na počet­ku tre­ba ima­ti u vidu da je Šved­ska ima­la još više sto­pe rasta i impre­siv­ne dru­štve­ne rezul­ta­te pre počet­ka soci­jal­de­mo­krat­ske ere 1936. godi­ne. Pre 1870-ih godi­na Šved­ska je bila siro­ma­šna naci­ja, o čemu sve­do­či masov­no ise­lja­va­nje u Sje­di­nje­ne Drža­ve. Zemlja je posta­la boga­ti­ja tokom evo­lu­ci­je iz agrar­nog dru­štva u kapi­ta­li­stič­ki sistem.

Pošto­va­nje pra­va na svo­ji­nu, slo­bod­no trži­šte i vla­da­vi­na pra­va u kom­bi­na­ci­ji sa sve bolje obra­zo­va­nom rad­nom sna­gom stvo­ri­li su okru­že­nje u kome je Šved­ska ima­la peri­od kon­stant­nog i brzog pri­vred­nog razvo­ja bez pre­se­da­na. Čuve­ne šved­ske kom­pa­ni­je kao što su IKEA, Vol­vo, Tetra Pak i Alfa Laval su nasta­le tokom ovog peri­o­da, pot­po­mog­nu­te eko­nom­skim refor­ma­ma i niskim pore­zi­ma povolj­nim za poslovanje.

Izme­đu 1870. i 1936. godi­ne, kada poči­nje doba Šved­ske soci­jal­de­mo­kra­ti­je, Šved­ska ima naj­ve­ću sto­pu rasta u indu­stri­ja­li­zo­va­nom sve­tu. Nasu­prot tome, izme­đu 1936 i 2008 sto­pa rasta je tek na 18-tom mestu od 28 indu­stri­ja­li­zo­va­nih zemalja.

Na dru­gom mestu, više pažnje tre­ba obra­ti­ti na dru­štve­ne i kul­tu­ro­lo­ške fak­to­re. Ovo se odno­si na lute­ran­sku rad­nu eti­ku i ste­pen kohe­zi­je unu­tar uglav­nom homo­ge­ne popu­la­ci­je sa poseb­nim dru­štve­nim vred­no­sti­ma. Uti­sak o pred­no­sti Šved­ske u odno­su na dru­ge zemlje poja­vio se pre uspo­na drža­ve bla­go­sta­nja. 1950. godi­ne, pre poja­ve drža­ve bla­go­sta­nja sa viso­kim pore­zi­ma, Šve­đa­ni su u pro­se­ku ima­li za 2,6 godi­na duži život­ni vek od Ame­ri­ka­na­ca. Danas je razli­ka 2,7 godi­na. I manja nejed­na­kost pri­ho­da u Šved­skoj tako­đe poti­če još od pre 1920. godine.

Isti ovi fak­to­ri mogu se pre­po­zna­ti u uspe­hu Šve­đa­na koji žive u ino­stran­stvu. Oko 4,4 mili­o­na Ame­ri­ka­na­ca šved­skog pore­kla su znat­no boga­ti­ji od pro­seč­nog Ame­ri­kan­ca, isto kao i dru­gi imi­gran­ti iz Skan­di­na­vi­je. Ako bi Ame­ri­kan­ci šved­skog pore­kla for­mi­ra­li svo­ju drža­vu, BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka bio bi $56.900, pre­ko $10,000 više od pro­seč­nog Ame­ri­kan­ca i 53 pro­cen­ta više od šved­skog nivoa BDP, koji izno­si $36 600.

Jedan skan­di­nav­ski eko­no­mi­sta rekao je jed­nom pri­li­kom Mil­to­nu Frid­ma­nu: „U Skan­di­na­vi­ji nema siro­ma­štva.“ Mil­ton Frid­man je odgo­vo­rio: „To je vrlo inte­re­sant­no, jer ni u Ame­ri­ci među Skan­di­nav­ci­ma nema siro­ma­štva.“ I zai­sta, sto­pa siro­ma­štva za Ame­ri­kan­ce šved­skog pore­kla je samo 6,7 odsto, upo­la manje od pro­se­ka u SAD. Eko­no­mi­sti Geran­da Noten (Geran­da Not­ten) i Kris de Noj­burg (Chris de Neu­bo­urg) su izra­ču­na­li sto­pu siro­ma­štva u Šved­skoj kori­ste­ći ame­rič­ku vred­nost pra­ga siro­ma­štva i došli do iste vrednosti.

Vrlo je važno ima­ti na umu da su Šve­đa­ni koji su emi­gri­ra­li u SAD, uglav­nom u 19. veku, bili sve samo ne eli­ta. Mno­gi su beža­li od siro­ma­štva i gla­di. Nije drža­va bla­go­sta­nja uči­ni­la Šved­sku uspe­šnom, već je uspeh posle­di­ca teško ste­če­nog šved­skog dru­štve­nog kapitala.

Na tre­ćem mestu, nedav­ni sna­žan zamah šved­ske pri­vre­de svo­je kore­ne ima u refor­mi trži­šta rada i dru­gim refor­ma­ma koje spro­vo­de vla­de desnog cen­tra. Možda je naj­ma­nje pozna­to da je Šved­ska dra­ma­tič­no sma­nji­la veli­či­nu i obim drža­ve počev­ši od 1990-ih godi­na, što je pod­sta­klo pove­ća­nje sto­pe rasta.

Za svoj uspeh savre­me­na Šved­ska zai­sta može da zahva­li odu­sta­ja­nju od kraj­nje levi­čar­ske poli­ti­ke koja je bila domi­nant­na od 1960-ih do posled­njih godi­na 20. veka. Tokom posled­njih godi­na šved­ska poli­ti­ka sna­žno se pome­ra ka desnom cen­tru, sta­vlja­ju­ći neka­da domi­nant­ne soci­jal­de­mo­kra­te u dubo­ku krizu.

Ovo bi se moglo obja­sni­ti kao želja šved­skog birač­kog tela da pono­vo oja­ča moral­ne nor­me koje su ero­di­ra­ne tokom godi­na kada je spro­vo­đen režim viso­kih pore­skih sto­pa. Vla­da desnog cen­tra koja je došla na vlast 2006. godi­ne i pono­vo iza­bra­na 2010. godi­ne poste­pe­no je spro­ve­la veo­ma veli­ka sma­nje­nja poreza.

Ret­ke su dru­ge naci­je kod kojih je tako jasno vidljiv feno­me­na­lan pri­vred­ni rast koji pro­i­zi­la­zi iz usva­ja­nja slo­bod­no-trži­šne eko­nom­ske poli­ti­ke. Škol­ski vau­če­ri su uspe­šno uve­de­ni, stva­ra­ju­ći kon­ku­ren­ci­ju u okvi­ru jav­nog finan­si­ra­nja. Slič­ni siste­mi sve više se pri­me­nju­ju i u dru­gim jav­nim uslu­ga­ma, kao što su zdrav­stve­na zašti­ta i bri­ga o sta­ri­ma. Još jedan pri­mer je deli­mič­no pri­va­ti­zo­van pen­zi­o­ni sistem, što gra­đa­ni­ma daje izve­snu kon­tro­lu nad oba­ve­znom pen­zi­o­nom štednjom.

Kuda ide Švedska?

Ipak, sve što je reče­no ne zna­či da Šved­ska ne može ići još dalje u prav­cu slo­bod­nog trži­šta. Iako su zna­čaj­no sma­nje­ni, istra­ži­va­nja otkri­va­ju da pore­zi i dalje uti­ču na nivo pre­du­zet­ni­štva i ote­ža­va­ju otva­ra­nje novih rad­nih mesta u pri­vat­nom sek­to­ru. Jed­na stu­di­ja je poka­za­la da, na pri­mer, za sva­ku šved­sku kru­nu koju uzi­ma i tro­ši vlast, dodat­ni gubi­tak u pri­vat­nom sek­to­ru izno­si od 1 do 3 šved­ske krune.

Imi­gran­ti pred­sta­vlja­ju pose­ban iza­zov. U pro­šlo­sti, Šved­ska je bila veo­ma uspe­šna u inte­gra­ci­ji imi­gra­na­ta. Tokom 1950-ih godi­na nivo zapo­sle­no­sti dose­lje­ni­ka je bio 20 odsto veći nego kod pro­seč­nog gra­đa­ni­na. U 2000. nivo zapo­sle­no­sti dose­lje­ni­ka je 30 odsto niži od proseka.

1968. godi­ne stra­ni drža­vlja­ni koji žive u Šved­skoj su ima­li 22 odsto veće rad­ne pri­ho­de nego Šve­đa­ni. 1999. godi­ne pri­hod stra­nih drža­vlja­na je 45 odsto manji. Iako je rasi­zam zna­čaj­no opao sa pro­to­kom vre­me­na, sta­tus dose­lje­ni­ka na trži­štu rada se dra­ma­tič­no pogoršao.

Vla­di­na stu­di­ja je poka­za­la da je 1978. godi­ne nivo zapo­sle­no­sti dose­lje­ni­ka rođe­nih izvan nor­dij­skih zema­lja bio sve­ga sedam odsto niži od etnič­kih Šve­đa­na. Do 1995. godi­ne jaz se pro­ši­rio na 52 odsto.

Ako pogle­da­mo u buduć­nost, jasno je da veli­ke moguć­no­sti za Šved­sku ne leže u soci­ja­li­zmu, nego u spe­ci­fič­nim okol­no­sti­ma. Pored svog zna­čaj­nog ljud­skog kapi­ta­la, Šved­ska ima obi­lje pri­rod­nih resur­sa. Uz to, Šved­ska je osta­la po stra­ni tokom svet­skih rato­va koji su upro­pa­sti­li dru­ge indu­stri­ja­li­zo­va­ne nacije.

Još posto­je mno­gi pro­ble­mi pove­za­ni sa drža­vom bla­go­sta­nja. Izme­đu osta­lih, Jan Edling, biv­ši eko­no­mi­sta sin­di­ka­ta LO koji ima bli­ske veze sa Soci­jal-demo­krat­skom stran­kom, pri­me­tio je viso­ku pri­kri­ve­nu neza­po­sle­nost i pre­te­ra­no kori­šće­nje siste­ma soci­jal­ne zašti­te. Oko jed­ne peti­ne rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva u Šved­skoj ume­sto da radi, pri­ma neki oblik soci­jal­ne pomoći.

Šved­ska drža­va bla­go­sta­nja, narav­no, stva­ra i neka dru­štve­na dobra, na pri­mer pru­ža rela­tiv­no veli­ko­du­šnu mre­žu soci­jal­ne sigur­no­sti. Ali, jasno je da nema isklju­či­ve zaslu­ge za nisko siro­ma­štvo i dug život­ni vek nacije.

Oni koji pri­pi­su­ju uspeh Šved­ske soci­jal­de­mo­kra­ti­ji, ne razu­me­ju isto­ri­ju i put koji je pre­šlo šved­sko dru­štvo. Veli­ki deo uspe­ha Šved­ske i dru­gih skan­di­nav­skih zema­lja u vezi je sa jakim moral­nim nor­ma­ma i preduzetništvom.

Jasno je da šved­sko dru­štvo ne napu­šta pot­pu­no ide­ju drža­ve bla­go­sta­nja, ali nepre­kid­ne refor­me u prav­cu eko­nom­skih slo­bo­da oja­ča­le su dru­štvo. Rast veli­či­ne i uti­ca­ja držav­nog apa­ra­ta je zau­sta­vljen i pošlo se u suprot­nom sme­ru tokom pro­te­klih godi­na. Šved­ska se pono­vo vra­ća poli­ti­ci slo­bod­nog trži­šta koja je dove­la do veli­kog uspe­ha u prošlosti.

Nima Sanan­da­ji je pred­sed­nik šved­skog think-tan­ka Cap­tus. Pre­vod: Andrej Sta­ni­mi­ro­vić