Šta posle “Evrope”?
Atinski nemiri postaće Milanski, Madridski i Marsejski. Razmahnuće se ekstremne opcije. Vratiće se granični prelazi. Oživeće nacionalne valute, a onda će obezvrediti.
Atinski nemiri postaće Milanski, Madridski i Marsejski. Razmahnuće se ekstremne opcije. Vratiće se granični prelazi. Oživeće nacionalne valute, a onda će obezvrediti.
Dok čitam ovo otvoreno pismo, pada mi na pamet anegdota o onom profesoru ničeancu, propovedniku učenja o natčoveku i arijevskoj rasi, kojem je njegov omiljeni student jednog dana doneo skalp Jevrejina, da se pohvali. Profesor je zabezeknuto zavapio: “Ali, nisam tako mislio…”
Pročitajte šta o tekućoj svetskoj krizi, Obaminoj politici, Evropskoj Uniji, ekonomskoj teoriji, razlikama i sličnostima između Fridmana i Hajeka, posledicama komunizma i ulozi generala Mihailovića, misli najcitiraniji svetski ekonomista na “ić” i veliki teorijski kritičar komunizma i socijalizma, profesor Svetozar Pejović.
U svom članku “11 teza o doslednom liberalizmu” objavljenom na Katalaksiji, Vlada Milutinović je izneo nekolicinu raznorodnih prigovora na filozofiju koju on imenuje kao “dosledni liberalizam” a čije bi oličenje trebalo da bude časopis Katalaksija. Koristeći preglednu formu njegovog izlaganja, ja ću sada prokomentarisati njegovih 11 teza istim onim redom kojim ih je on izneo.
Osnovna ideja liberalizma može de se uzme kao kraj i rešenje filozofskih problema. Zar onda ne treba što vehementnije i zaoštrenije forsirati ovu ideju, ne tupeći njenu oštricu njenim problemima?
Odgovor urednika Katalaksije na tekst Jove Bakića “Desni i levi politički ekstremizam u Srbiji
Prenosimo tekst Jove Bakića, u kojem autor u nedavnim napadima levih ekstremista na Katalaksiju vidi opravdane reakcije na propagatore domaćega neoliberalizma, tj. “perjanice terora slobodnog tržišta”