Internet magazin za liberalnu Srbiju
Multikulturalizam nije toliko izraz liberalizma, koliko simptom njegove karakteristične bolesti, odnosno njegove antinomije. Otvorenost ne podrazumeva da „sve može“, niti to da su sva stanovišta podjednako vredna. Zbog toga se pojmovi „otvorenosti“ i „tolerancije“ moraju ograničiti na pozitivne vrednosti, ne bi li se liberalna civilizacija očuvala od multikulturalističke pretnje.
Renomirani hrvatski filozof o tome zašto treba odbaciti retoriku antifašizma.
Osim ukoliko ne verujemo u naivni prosvetiteljski mit o temeljnoj promeni ljudske prirode, o „novom čoveku“ koji se rađa na zgarištu svekolike ljudske zatucanosti i zla, teško je poverovati u mogućnost društvenog poretka zasnovanog na vrednostima oslobođenog pojedinca. Kada se spale sve zabrane, ono što ostaje nije sloboda nego zgarište.
Najveći zlotvori čovečanstva nisu ni tirani ni ubice niti kriminalci, koliko god ljudi ubili ili unesrećili. Najveći zlotvori čovečanstva su intelektualci čije „mudre“ ideje ovi slede. Tekst Ralfa Reika svedočanstvo je o jednom takvom zlotvoru – Lavu Trockom.
Povodom premijernog izlaska iz štampe knjige “Pobunjeni Atlas”, srpskog prevoda najpoznatijeg dela Ajn Rend.
Odlomak iz knjige Svedok (Witness), autobiografskog kazivanja Vitakera Čejmbersa, bivšeg komunistiškog špijuna i kasnije prvog urednika konzervativnog časopisa National Review.
Klasik Leonarda Rida iz 1958. u kome se na literarizovani način objašnjava upotreba znanja u društvu.
Antifašisti ističu da je fašizam negativan, ali šta ističu kao pozitivno?
Savremena ekonomska nauka, natopljena utilitarnim i matematčkim pristupom i pod sve većim uticajem psihologa – biheviorista, ima sve više uticaja na političke odluke. Deirdre McClockey u ovom eseju pokazuje do koje mere seže kvazi-naučnost i supstancijalna plitkost te nove ekonomike, sakrivene iza matematičkih formula i statističkih generalizacija.
Rasprave oko “prave poruke” Uspona Mračnog viteza dobijaju oblik analize marksističkih raspri sa početka XX veka, gde bi Betmen bio umereni reformista (Kaucki), a Bejn revolucionarni terorista (Trocki). No, problem sa takvim čitanjima je što su previše redukcionistička.
