Ekonomija

Ove krize teško da bi bilo da je država svojom regulaciom nije stvorila. Ona to nije uradila direktno, već indirektno, preko sistema podsticaja, kojim je kanalisala ponašanje poslovnih aktera. Da država nije terala banke da ulažu u nestandardne kredite, krize ne bi bilo. Da država nije emitovala više novca, teško da bi balon dosegao ove razmere. Da država preko F & F nije garantovala kredite, to ne bi dovelo do širenja moralnog hazarda i negativne selekcije. Konačno, da država sada ne pokušava da plati deo ceha, svi bismo naučili jednu važnu lekciju. Ovako, stvara se scena da sličnu grešku ponovimo u nekoj drugoj situaciji i u nekom drugom vremenu

Intervju sa F.A. Hajekom (F.A. Hayek) iz 1977. godine.

Ako sumiramo najveće ekonomske doprinose Jozefa Šumpetera, to bi bili teorija preduzetništva, konkurencije i razvoja, teorija i istorija poslovnih ciklusa i istorija ekonomske misli. Politički doprinos je ostao upamćen kao šumpeterijanska teorija demokratije, cinični ali ispravni pogled koji demokratiju vidi kao običnu borbu političkih elita za glasove koji bi ih doveli na vlast.

Jedan od najvažnijih događaja na intelektualnoj sceni tokom proteklih nekoliko godina, zasigurno predstavlja pojavljivanje profesora filozofije sa harvardskog univerziteta u ulozi jednog od najelokventijih i najžešćih zagovornika doktrine liberalizma. I zaista, na zadovoljstvo svih koji podržavaju doktrinu ljudskih sloboda, toliko pažnje i hvale je u poslednje vreme sručeno na čoveka po imenu Robert Nozik (Robert Nozick) i na njegovu monografiju Anarhija, država i utopija, nagrađenoj Nacionalnom nagradom za knjige.

Ova mala zemlja je dokaz da ako postoje volja, znanje i odgovarajuća podrška u skupštini, reforme će biti uspešne i vodiće povećanju i poboljšanju standarda cele nacije.

U priči braće Grim o Rumpelstilskinu, zli patuljak spasava život kraljici pretvaranjem lana u zlato. Ali, cena izvođenja ovog čuda je visoka. Ona mora da da patuljku svoje prvorođeno dete. Priča se može uzeti...

Profitni menedžment u naše doba vrlo nepopularan. Ljudi su prevlast kupaca u tržišnoj privredi voljni da zamene sveobuhvatnim planiranjem centralne vlasti, odnosno socijalizmom. Ali istovremeno ti isti ljudi ozbiljno kritikuju mane birokratizma. Oni ne vide da u svom nastojanju ograničavanja profitnog menedžmenta sami traže sve više i više birokratije, čak potpunu birokratizaciju svih oblasti ljudskih poslova.

Problemi koji nastaju u sukobu socijalizma i kapitalizma mogu se posmatrati s različitih gledišta. U sadašnjem trenutku se čini da je najbolji pristup razmotriti širenje birokratskih službi.

Predgovor Bettine Bien Greaves hrvatskom izdanju Mizesove Birokratije.

Još od vremena Adama Smita i Maksa Vebera bilo je jasno da postoji jaka uzajamna veza između prava i ekonomije. Međutim tek negde početkom 1960-tih ta veza je postala predmet ozbiljnih analitičkih studija. Glavni pokretač ovog interesa su bili pravnici i ekonomisti sa Univerziteta u Čikagu i njihovi sledbenici sa drugih škola kao što su Henri Men, Armen Alčijan i Harold Demsec.