Ekonomija

Ove kri­ze teško da bi bilo da je drža­va svo­jom regu­la­ci­om nije stvo­ri­la. Ona to nije ura­di­la direkt­no, već indi­rekt­no, pre­ko siste­ma pod­sti­ca­ja, kojim je kana­li­sa­la pona­ša­nje poslov­nih akte­ra. Da drža­va nije tera­la ban­ke da ula­žu u nestan­dard­ne kre­di­te, kri­ze ne bi bilo. Da drža­va nije emi­to­va­la više nov­ca, teško da bi balon dose­gao ove raz­me­re. Da drža­va pre­ko F & F nije garan­to­va­la kre­di­te, to ne bi dove­lo do šire­nja moral­nog hazar­da i nega­tiv­ne selek­ci­je. Konač­no, da drža­va sada ne poku­ša­va da pla­ti deo ceha, svi bismo nau­či­li jed­nu važnu lek­ci­ju. Ova­ko, stva­ra se sce­na da slič­nu gre­šku pono­vi­mo u nekoj dru­goj situ­a­ci­ji i u nekom dru­gom vremenu

Inter­vju sa F.A. Haje­kom (F.A. Hayek) iz 1977. godine.

Ako sumi­ra­mo naj­ve­će eko­nom­ske dopri­no­se Joze­fa Šum­pe­te­ra, to bi bili teo­ri­ja pre­du­zet­ni­štva, kon­ku­ren­ci­je i razvo­ja, teo­ri­ja i isto­ri­ja poslov­nih ciklu­sa i isto­ri­ja eko­nom­ske misli. Poli­tič­ki dopri­nos je ostao upam­ćen kao šum­pe­te­ri­jan­ska teo­ri­ja demo­kra­ti­je, cinič­ni ali isprav­ni pogled koji demo­kra­ti­ju vidi kao obič­nu bor­bu poli­tič­kih eli­ta za gla­so­ve koji bi ih dove­li na vlast.

Jedan od naj­va­žni­jih doga­đa­ja na inte­lek­tu­al­noj sce­ni tokom pro­te­klih neko­li­ko godi­na, zasi­gur­no pred­sta­vlja poja­vlji­va­nje pro­fe­so­ra filo­zo­fi­je sa har­vard­skog uni­ver­zi­te­ta u ulo­zi jed­nog od naj­e­lo­kven­ti­jih i naj­že­šćih zago­vor­ni­ka dok­tri­ne libe­ra­li­zma. I zai­sta, na zado­volj­stvo svih koji podr­ža­va­ju dok­tri­nu ljud­skih slo­bo­da, toli­ko pažnje i hva­le je u posled­nje vre­me sru­če­no na čove­ka po ime­nu Robert Nozik (Robert Nozick) i na nje­go­vu mono­gra­fi­ju Anar­hi­ja, drža­va i uto­pi­ja, nagra­đe­noj Naci­o­nal­nom nagra­dom za knjige.

Ova mala zemlja je dokaz da ako posto­je volja, zna­nje i odgo­va­ra­ju­ća podr­ška u skup­šti­ni, refor­me će biti uspe­šne i vodi­će pove­ća­nju i pobolj­ša­nju stan­dar­da cele nacije.

U pri­či bra­će Grim o Rum­pel­stil­ski­nu, zli patu­ljak spa­sa­va život kra­lji­ci pre­tva­ra­njem lana u zla­to. Ali, cena izvo­đe­nja ovog čuda je viso­ka. Ona mora da da patulj­ku svo­je prvo­ro­đe­no dete. Pri­ča se može uze­ti kao…

Pro­fit­ni menedžment u naše doba vrlo nepo­pu­la­ran. Lju­di su pre­vlast kupa­ca u trži­šnoj pri­vre­di volj­ni da zame­ne sve­o­bu­hvat­nim pla­ni­ra­njem cen­tral­ne vla­sti, odno­sno soci­ja­li­zmom. Ali isto­vre­me­no ti isti lju­di ozbilj­no kri­ti­ku­ju mane biro­kra­ti­zma. Oni ne vide da u svom nasto­ja­nju ogra­ni­ča­va­nja pro­fit­nog menedžmen­ta sami tra­že sve više i više biro­kra­ti­je, čak pot­pu­nu biro­kra­ti­za­ci­ju svih obla­sti ljud­skih poslova.

Pro­ble­mi koji nasta­ju u suko­bu soci­ja­li­zma i kapi­ta­li­zma mogu se posma­tra­ti s razli­či­tih gle­di­šta. U sada­šnjem tre­nut­ku se čini da je naj­bo­lji pri­stup raz­mo­tri­ti šire­nje biro­krat­skih službi.

Pred­go­vor Bet­ti­ne Bien Gre­a­ves hrvat­skom izda­nju Mize­so­ve Birokratije.

Još od vre­me­na Ada­ma Smi­ta i Mak­sa Vebe­ra bilo je jasno da posto­ji jaka uza­jam­na veza izme­đu pra­va i eko­no­mi­je. Među­tim tek negde počet­kom 1960-tih ta veza je posta­la pred­met ozbilj­nih ana­li­tič­kih stu­di­ja. Glav­ni pokre­tač ovog inte­re­sa su bili prav­ni­ci i eko­no­mi­sti sa Uni­ver­zi­te­ta u Čika­gu i nji­ho­vi sled­be­ni­ci sa dru­gih ško­la kao što su Hen­ri Men, Armen Alči­jan i Harold Demsec.