Kreditni novac
Kada bi ljudi shvatili šta je novac, šta je kreditni novac i kuda nas vodi put inflacionizma – istog trenutka bi svi postali Mizesovci.
Ekonomija
Novac
Sa razaranjem zdravog novčanog sistema i uvođenjem “papirnog standarda”, državne vlasti su ostvarile stari alhemičarski san da se od nečega skoro potpuno bezvrednog može napraviti nešto vredno, tj. nešto što ima svoju kupovnu moć. Verovanje u politiku “jeftinog novca” je ništa drugo do verovanje u alhemičarsko čudo da se u sistem može ubaciti šareni papir, a da se on, putem neke magije, onda može pretvoriti u hleb, mleko ili neki drugi realni proizvod.
Porezi
Uprkos tome što se porezi pravdaju sprovođenjem “neophodnih funkcija države”, činjenice jasno govore da je istina nešto sasvim drugo — da se država pretvorila u, kako to kaže Čodorov: “neprijatelja ljudske vrste”, kao i u “organizovano nasilje, eksploataciju i pljačku”.
Država i birokratija
Birokratija je odavno izgubila svoju prvobitnu ulogu, ulogu građanskog servisa, i umesto uloge sluge, birokratija je preuzela ulogu neodgovorih gospodara i tirana. Ali, kao što ćemo videti, to nije greška birokratije već posledica odabira ekonomskog sistema. Glavni krivac nije birokratija, već politički sistem, a narod, ako to stvarno želi, uvek može promeniti politički sistem.
Država i ekonomija
Uprkos žestokoj antikapitalističkoj propagandi, koja za trenutni svetski haos optužuje kapitalizam, tj. slobodno tržište, činjenice jasno govore da se ne radi ni o kakvoj «krizi kapitalizma» (jer njega nema već skoro sto godina), već da se radi o krizi državnog intervencionizma. Sada se događa samo ono što se pre ili kasnije moralo dogoditi, i ono što su pravi liberalni ekonomisti davno predvideli da će se dogoditi.
Destimulišuće stimulacije
Poslednjih nekoliko godina u svetu i kod nas se često pominjao termin “paket stimulacija”, a sve u kontekstu navodne borbe države protiv ekonomske krize. Da bismo pravilno shvatili problem, pokušaćemo da objasnimo tu anti-ekonomsku meru i utvrdimo njene prave efekte.
Narodna banka Srbije u nokdaunu
Ovih dana smo svedoci još jednog sukoba Narodne banke Srbije, tj. Guvernera Šoškića, i Vlade, a ovakvih i sličnih sukoba nije manjkalo ni ranije. Da li ovakvi sukobi pokazuju da je NBS istinski nezavisna institucija, a da je monetrni sistem Srbije (u čijem je središtu Narodna banka) jedan dobar i kvalitetan sistem? Nažalost, analiza koja je pred vama pokazaće da to nije stvarno stanje stvari.
Atak na logiku i razum
Svima bi moralo biti jasno da do napretka ne može doći sve dok se ne napravi radikalni raskid, kako sa komunističkim, tako i sa kejnzijanskim načinom razmišljanja. Da bi se pomerili sa mrtve tačke, moramo se vratiti razumu i imati dovoljno snage i hrabrosti za novi početak. Moraju se ukloniti prepreke koje sputavaju kreativnu energiju. Moraju se stvoriti uslovi koji vode ka progresu umesto propagiranja iluzionizma u obliku državnog intervencionizma.
Održivost aranžmana valutnog odbora u BIH: Cena propuštenih reformi
Mnogi se danas utrkuju u izjavama kako je neoliberalizam mrtav i kako ga je sahranila svetska ekonomska kriza. U uzroke krize u razvijenim zemljama nećemo ulaziti. Ipak, primer Bosne jasno pokazuje da za krizu u zemljama u tranziciji nije odgovoran neoliberalizam, već njegova nepotpuna i nedosledna implementacija. Konkretno, kriza u BiH je posledica kombinacije propuštenih reformi u pravcu stvaranja istinski tržišnog realnog sektora, potrošenog modela privrednog rasta zasnovanog na zaduživanju u inostranstvu i u suštini dobrog, ali rigidnog monetarnog sistema.
Obračunavanje neobračunljivog: Slučaj eksternalija
Neki teoretičari tvrde da su eksternalije verovatno najopravdaniji razlog za intervenciju države u međuljudskim odnosima. Kao etički osnov za intervenciju ističe se mogućnost da se tako navodno može povećati ukupna ekonomska efikasnost. Ovaj članak pokazuje da je, čak i ako bismo usvojili ovaj etički princip, izbor dela za koja se obično tvdi da prouzrokuju eksternalije potpuno proizvoljan.
