Kreditni novac
Kada bi ljudi shvatili šta je novac, šta je kreditni novac i kuda nas vodi put inflacionizma – istog trenutka bi svi postali Mizesovci.
Kada bi ljudi shvatili šta je novac, šta je kreditni novac i kuda nas vodi put inflacionizma – istog trenutka bi svi postali Mizesovci.
Sa razaranjem zdravog novčanog sistema i uvođenjem “papirnog standarda”, državne vlasti su ostvarile stari alhemičarski san da se od nečega skoro potpuno bezvrednog može napraviti nešto vredno, tj. nešto što ima svoju kupovnu moć. Verovanje u politiku “jeftinog novca” je ništa drugo do verovanje u alhemičarsko čudo da se u sistem može ubaciti šareni papir, a da se on, putem neke magije, onda može pretvoriti u hleb, mleko ili neki drugi realni proizvod.
Birokratija je odavno izgubila svoju prvobitnu ulogu, ulogu građanskog servisa, i umesto uloge sluge, birokratija je preuzela ulogu neodgovorih gospodara i tirana. Ali, kao što ćemo videti, to nije greška birokratije već posledica odabira ekonomskog sistema. Glavni krivac nije birokratija, već politički sistem, a narod, ako to stvarno želi, uvek može promeniti politički sistem.
Uprkos žestokoj antikapitalističkoj propagandi, koja za trenutni svetski haos optužuje kapitalizam, tj. slobodno tržište, činjenice jasno govore da se ne radi ni o kakvoj «krizi kapitalizma» (jer njega nema već skoro sto godina), već da se radi o krizi državnog intervencionizma. Sada se događa samo ono što se pre ili kasnije moralo dogoditi, i ono što su pravi liberalni ekonomisti davno predvideli da će se dogoditi.
Poslednjih nekoliko godina u svetu i kod nas se često pominjao termin “paket stimulacija”, a sve u kontekstu navodne borbe države protiv ekonomske krize. Da bismo pravilno shvatili problem, pokušaćemo da objasnimo tu anti-ekonomsku meru i utvrdimo njene prave efekte.
Ovih dana smo svedoci još jednog sukoba Narodne banke Srbije, tj. Guvernera Šoškića, i Vlade, a ovakvih i sličnih sukoba nije manjkalo ni ranije. Da li ovakvi sukobi pokazuju da je NBS istinski nezavisna institucija, a da je monetrni sistem Srbije (u čijem je središtu Narodna banka) jedan dobar i kvalitetan sistem? Nažalost, analiza koja je pred vama pokazaće da to nije stvarno stanje stvari.
Svima bi moralo biti jasno da do napretka ne može doći sve dok se ne napravi radikalni raskid, kako sa komunističkim, tako i sa kejnzijanskim načinom razmišljanja. Da bi se pomerili sa mrtve tačke, moramo se vratiti razumu i imati dovoljno snage i hrabrosti za novi početak. Moraju se ukloniti prepreke koje sputavaju kreativnu energiju. Moraju se stvoriti uslovi koji vode ka progresu umesto propagiranja iluzionizma u obliku državnog intervencionizma.
Mnogi se danas utrkuju u izjavama kako je neoliberalizam mrtav i kako ga je sahranila svetska ekonomska kriza. U uzroke krize u razvijenim zemljama nećemo ulaziti. Ipak, primer Bosne jasno pokazuje da za krizu u zemljama u tranziciji nije odgovoran neoliberalizam, već njegova nepotpuna i nedosledna implementacija. Konkretno, kriza u BiH je posledica kombinacije propuštenih reformi u pravcu stvaranja istinski tržišnog realnog sektora, potrošenog modela privrednog rasta zasnovanog na zaduživanju u inostranstvu i u suštini dobrog, ali rigidnog monetarnog sistema.
Neki teoretičari tvrde da su eksternalije verovatno najopravdaniji razlog za intervenciju države u međuljudskim odnosima. Kao etički osnov za intervenciju ističe se mogućnost da se tako navodno može povećati ukupna ekonomska efikasnost. Ovaj članak pokazuje da je, čak i ako bismo usvojili ovaj etički princip, izbor dela za koja se obično tvdi da prouzrokuju eksternalije potpuno proizvoljan.