Ekonomija

0

Vidljivo i nevidljivo

Vreme čitanja: 21 minuta Umetnost ekonomije se ne sastoji samo od posmatranja neposrednih posledica nekog čina ili politike, već i od sagledavanja dugoročnih posledica; ona se ne sastoji samo od praćenja posledica koje će ta politika ostaviti na samo jednu grupu ljudi, već se mora sagledati njen uticaj na sve grupe ljudi.

0

Srećizam – jeziva nova ekonomija zadovoljstva

Vreme čitanja: 26 minuta Savremena ekonomska nauka, natopljena utilitarnim i matematčkim pristupom i pod sve većim uticajem psihologa – biheviorista, ima sve više uticaja na političke odluke. Deirdre McClockey u ovom eseju pokazuje do koje mere seže kvazi-naučnost i supstancijalna plitkost te nove ekonomike, sakrivene iza matematičkih formula i statističkih generalizacija.

Ekonomija i pseudoekonomija

Vreme čitanja: 28 minuta Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju različitih mera kojima se država upliće u rad privrede. Profesionalni ekonomista je stručnjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja tržišne ekonomije.

0

Privredni rast

Vreme čitanja: 40 minuta Kada su, svo­je­vre­meno, neka­da­šnjeg sekre­tara za finan­sije Hong Konga, Džona Koper­tvejta kome se pri­pi­suje zasluga da je Hong Kong pre­tvo­rio u svet­ski finan­sij­ski cen­tar, upi­tali na koju reformu je on posebno pono­san, odgo­vor je gla­sio: “Uki­nuo sam pri­ku­plja­nje sta­ti­stič­kih poda­taka”.

0

Ljudsko društvo (3)

Vreme čitanja: 10 minuta Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.

0

Ekonomski ciklusi

Vreme čitanja: 30 minuta Sa jedne strane imamo Mizesovu teoriju ekonomskih ciklusa, a sa druge strane imamo sve ostale teorije koje veličaju Marksovu ideju o nekoj “ugrađenoj” grešci slobodnog tržišnog sistema. Mizesova teorija tvrdi da uzroke ne trebamo tražiti u slobodnom tržištu, već sasvim suprotno – u narušenom tržištu, tj. u državnom intervencionizmu.