Ekonomija i pobuna protiv razuma (1)
Prvi deo Mizesovog pobijanja teze o vezanosti svake teorije za klasnu ili rasnu pripadnost. Ta teza je izdanak pobune protiv razuma čiji je primarni cilj napad na ekonomiju.
Category: Ekonomija
Fiksni kurs za dinar
Politika targetiranja inflacije i rukovođeno plivajućeg kursa koju sprovodi Narodna banka Srbije je pogrešna. Fiksni kurs dinara, uz strogo poštovanje određenih pravila, je mnogo bolje rešenje za ekonomiju Srbije.
Vidljivo i nevidljivo
Umetnost ekonomije se ne sastoji samo od posmatranja neposrednih posledica nekog čina ili politike, već i od sagledavanja dugoročnih posledica; ona se ne sastoji samo od praćenja posledica koje će ta politika ostaviti na samo jednu grupu ljudi, već se mora sagledati njen uticaj na sve grupe ljudi.
Srećizam – jeziva nova ekonomija zadovoljstva
Savremena ekonomska nauka, natopljena utilitarnim i matematčkim pristupom i pod sve većim uticajem psihologa – biheviorista, ima sve više uticaja na političke odluke. Deirdre McClockey u ovom eseju pokazuje do koje mere seže kvazi-naučnost i supstancijalna plitkost te nove ekonomike, sakrivene iza matematičkih formula i statističkih generalizacija.
Ekonomija i pseudoekonomija
Ekonomija kao profesija je izdanak intervencionizma. Profesionalni ekonomista je osoba koja se specijalizovala u kreiranju različitih mera kojima se država upliće u rad privrede. Profesionalni ekonomista je stručnjak za privredno zakonodavstvo koje je danas, po pravilu, usmereno ka ometanju funkcionisanja tržišne ekonomije.
Privredni rast
Kada su, svojevremeno, nekadašnjeg sekretara za finansije Hong Konga, Džona Kopertvejta kome se pripisuje zasluga da je Hong Kong pretvorio u svetski finansijski centar, upitali na koju reformu je on posebno ponosan, odgovor je glasio: “Ukinuo sam prikupljanje statističkih podataka”.
Ljudsko društvo (3)
Čovek ne postaje društveno biće žrtvovanjem svojih ličnih interesa na oltar nekakvog mitskog Moloha, društva, već nastojanjem da unapredi svoje lično dobro. Iskustvo nas uči da je ovo stanje – veća produktivnost kao učinak podele rada – prisutno zato što je njegov uzrok stvaran – urođena nejednakost ljudi i nejednakost u geografskoj raspodeli faktora proizvodnje.
Prisilna nezaposlenost: slučaj Srbije i Hrvatske
Jedna istinita priča o posledicama rata, preživljavanju i o tome zašto kejnzijanske preporuke ne mogu biti ništa drugo do ekonomski „abrakadabra“.
Ekonomski ciklusi
Sa jedne strane imamo Mizesovu teoriju ekonomskih ciklusa, a sa druge strane imamo sve ostale teorije koje veličaju Marksovu ideju o nekoj “ugrađenoj” grešci slobodnog tržišnog sistema. Mizesova teorija tvrdi da uzroke ne trebamo tražiti u slobodnom tržištu, već sasvim suprotno – u narušenom tržištu, tj. u državnom intervencionizmu.
