Tagged: Ludvig fon Mizes

0

Ekonomski ciklusi

Sa jedne strane imamo Mizesovu teoriju ekonomskih ciklusa, a sa druge strane imamo sve ostale teorije koje veličaju Marksovu ideju o nekoj “ugrađenoj” grešci slobodnog tržišnog sistema. Mizesova teorija tvrdi da uzroke ne trebamo tražiti u slobodnom tržištu, već sasvim suprotno – u narušenom tržištu, tj. u državnom intervencionizmu.

0

Ljudsko društvo (2)

Libe­ra­li­zam je raci­o­na­li­stički usme­ren. On kaže da je moguće ube­diti veliki broj ljudi da mirna sarad­nja unu­tar dru­štve­nog okvira bolje služi nji­ho­vim pra­vilno shva­će­nim inte­re­sima nego sukobi i soci­jalna dezin­te­gra­cija. Libe­ra­li­zam gaji puno pove­re­nje u ljud­ski razum. Možda je ovaj opti­mi­zam neo­sno­van i možda libe­rali greše. Među­tim, ako je tako, onda nema nade za čovečanstvo.

1

Ljudsko društvo (1)

Pojedinac živi i deluje unutar društva. Ali društvo nije ništa drugo do povezivanje pojedinaca oko zajedničkih aktivnosti. Ono ne postoji nigde drugde do u delovanju pojedinačnog čoveka. Zabluda ga je tražiti izvan delovanja pojedinaca.

1

Novac

Sa razaranjem zdravog novčanog sistema i uvođenjem “papirnog standarda”, državne vlasti su ostvarile stari alhemičarski san da se od nečega skoro potpuno bezvrednog može napraviti nešto vredno, tj. nešto što ima svoju kupovnu moć. Verovanje u politiku “jeftinog novca” je ništa drugo do verovanje u alhemičarsko čudo da se u sistem može ubaciti šareni papir, a da se on, putem neke magije, onda može pretvoriti u hleb, mleko ili neki drugi realni proizvod.

0

Država i birokratija

Birokratija je odavno izgubila svoju prvobitnu ulogu, ulogu građanskog servisa, i umesto uloge sluge, birokratija je preuzela ulogu neodgovorih gospodara i tirana. Ali, kao što ćemo videti, to nije greška birokratije već posledica odabira ekonomskog sistema. Glavni krivac nije birokratija, već politički sistem, a narod, ako to stvarno želi, uvek može promeniti politički sistem.

4

Država i ekonomija

Uprkos žestokoj antikapitalističkoj propagandi, koja za trenutni svetski haos optužuje kapitalizam, tj. slobodno tržište, činjenice jasno govore da se ne radi ni o kakvoj «krizi kapitalizma» (jer njega nema već skoro sto godina), već da se radi o krizi državnog intervencionizma. Sada se događa samo ono što se pre ili kasnije moralo dogoditi, i ono što su pravi liberalni ekonomisti davno predvideli da će se dogoditi.

0

Ludwig von Mises: Antikapitalistički mentalitet

Antikapitalistički profiteri pokazuju veliku uspešnost na tržištu rezignirane i „poražene ideje“ jer su ozlojeđeni pojedinci, o kojima govori Mizes, generisali veliku tražnju za njom. To tržište se toliko razvilo da na njemu besni konkurencija ljutih rivala. Ipak, kao i na svakom tržištu i na tržištu antikapitalističkog resantimana nema protekcije i važi isto vrhovno pravilo – može uspeti samo najbolji.

1

Atak na logiku i razum

Svima bi moralo biti jasno da do napretka ne može doći sve dok se ne napravi radikalni raskid, kako sa komunističkim, tako i sa kejnzijanskim načinom razmišljanja. Da bi se pomerili sa mrtve tačke, moramo se vratiti razumu i imati dovoljno snage i hrabrosti za novi početak. Moraju se ukloniti prepreke koje sputavaju kreativnu energiju. Moraju se stvoriti uslovi koji vode ka progresu umesto propagiranja iluzionizma u obliku državnog intervencionizma.

0

Blokirani tržišni mehanizam

Srbija, i ne samo Srbija nego i čitav svet, se sada nalaze na raskrsnici dva puta. Jedan put, onaj teži put, je put slobode, demokratije i liberalizma, a drugi put je put državnog intervencionizma koji polako prerasta u totalitarizam. Liberalizam i socijalizam su dva međusobno suprotstavljena sistema koja se nikako ne mogu ukomponovati u jedan sistem.

0

Argument u prilog kapitalizma

“Ljudsko delovanje” je najbeskompromisnije i najrigoroznije promišljeno izlaganje argumenta u prilog kapitalizma koje se ikad pojavilo.”