Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

0

Teorija

 by 

Budućnost liberalizma – Pledoaje za novi radikalizam

Ako libe­ra­li­zam tre­ba da ima bilo kakvu buduć­nost, on mora da ispra­vi svo­je greške.Liberali mora­ju da shva­te da nijed­na drža­va ne može da bude ugo­vor­no oprav­da­na i da je sva­ka drža­va destruk­tiv­na po ono što oni žele da oču­va­ju. A to zna­či da libe­ra­li­zam mora da se trans­for­mi­še u pri­vat­no-sop­stve­nič­ki anar­hi­zam (ili pri­vat­no-prav­no dru­štvo), kako ga je pre 150 godi­na ski­ci­rao Gustav de Moli­na­ri a u naše vre­me raz­ra­dio Marej Rotbard.

0

Ekonomija

 by 

Socijalizam: Problem vlasništva ili znanja?

Seri­jom nedav­no obja­vlje­nih čla­na­ka u The Rewi­ev of Austri­an Eco­no­mics, Džo­zef Saler­no je počeo da raz­dva­ja često poi­sto­ve­ći­va­ne eko­nom­ske i dru­štve­ne teo­ri­je Ludvi­ga fon Mize­sa i Fri­dri­ha A. Haje­ka. Naro­či­to je poka­zao da su nji­ho­va gle­di­šta o soci­ja­li­zmu bila pot­pu­no razli­či­ta – doka­zu­ju­ći u pri­log tome da je Mize­sov izvor­ni argu­ment u tako­zva­noj deba­ti o soci­ja­li­stič­koj kal­ku­la­ci­ji bio u celi­ni ispra­van i tako­đe pred­sta­vljao posled­nju reč o tome, dok je Haje­kov pose­ban pri­log deba­ti bio iz osno­va pogre­šan i samo pove­ćao zbr­ku. Bele­ška koja sle­di pru­ži­će dodat­no pot­kre­plje­nje Saler­no­voj tezi.

0

Uncategorized

 by 

Mediji i zdravstvo

Juče je u Medi­ja cen­tru, u orga­ni­za­ci­ji Među­na­rod­nog repu­bli­kan­skog insti­tu­ta (IRI) i Mre­že za poli­tič­ku odgo­vor­nost, odr­ža­na panel disku­si­ja na temu "Medi­ji i zdrav­stvo". Na skup su bili pozva­ni narod­ni posla­ni­ci, pred­stav­ni­ci mini­star­sta­va, civil­nog dru­štva, novi­nar­skih udru­že­nja i amba­sa­da. Teme disku­si­je su bile vru­će i aktu­el­ne: pro­blem nerav­no­mer­ne zastu­plje­no­sti pri­vat­nog sek­to­ra zdrav­stva u medi­ji­ma, uti­caj mini­star­stva zdra­vlja na obli­ko­va­nje izve­šta­va­nja medi­ja, kao i nedo­sta­tak jav­ne deba­te o refor­mi i mode­lu zdrav­stva u Srbiji.

0

Politika

 by 

Golubovi glasonoše srpske ekonomije

Juče­ra­šnju vest u dnev­nom listu Blic da je for­mi­ra­na „eko­nom­ska diplo­ma­ti­ja“ sam pri­mio sa dozom izne­na­đe­nja. Nai­me, kada je pre nekih šest mese­ci mini­star Din­kić naja­vio moguć­nost stva­ra­nja „eko­nom­ske diplo­ma­ti­je“ meni je ta nje­go­va naja­va izgle­da­la pre kao…

1

Ekonomija

 by 

Uzroci krize

Prvo što bi iz ove kri­ze tre­ba­lo da nau­či­mo je koli­ko malo zna­mo o mogu­ćim posle­di­ca­ma regu­la­tor­nih mera. Ne zato što su regu­la­to­ri nekom­pe­tent­ni ili zato što su poli­ti­ča­ri sebič­ni, nego zato što su eko­nom­ske inter­ak­ci­je slo­že­ne do te mere da niko ne može zna­ti šta će se iz čega izro­di­ti. Lek za to je deho­mo­ge­ni­za­ci­ja trži­šnog pona­ša­nja – pusti­ti fir­me, ban­ke i poje­din­ce da sami sebe regu­li­šu da bi opsta­li na trži­štu. Tako se dobra poslov­na prak­sa izdva­ja, a loša nesta­je. Nasu­prot tome, regu­la­ci­ja homo­ge­ni­zu­je pona­ša­nje – kada se neka prak­sa uspo­sta­vi cen­tra­li­zo­va­nom regu­la­ci­jom, mogu­ća gre­ška se name­će svi­ma. Regu­la­ci­ja spre­ča­va tak­mi­če­nje poslov­nih praksi.

0

Vesti

 by 

Poklon CD: Ideas for a Free Society

Lju­ba­zno­šću gospo­đe Lin­de Whet­sto­ne, pred­sed­ni­ce Inter­na­ti­o­nal Poli­cy Network, redak­ci­ja Kata­lak­si­je je dobi­la veći broj CD na kome se nala­zi kom­pi­la­ci­ja goto­vo svih važni­jih tek­sto­va teo­re­ti­ča­ra libe­ra­li­zma. Odlu­či­li smo da ih pode­li­mo čita­o­ci­ma koji nam se jave na mail redakcije.

0

Politika

 by 

Ravnopravnošću do profita

Guni­la Arhen iz Šved­ske ima svoj pro­gram za edu­ka­ci­ju žena za lider­ske pozi­ci­je u fir­ma­ma. Zani­mlji­vo je da pri­ča o rav­no­prav­no­sti polo­va u ovom slu­ča­ju, bar nai­zgled, ne tra­ži logi­stič­ku podr­šku u pri­či o ljud­skim pra­vi­ma, već u pove­ća­nju efi­ka­sno­sti pre­du­ze­ća. Više žena na pozi­ci­ja­ma mena­dže­ra dono­si veći profit.

0

Politika

 by 

Medvedev okreće leđa Putinu?

Taman kada su ovda­šnji poli­ti­kan­ti uči­ni­li sve da svi­ma a naj­pre Rusi­ma poka­žu kako dubo­ko veru­ju u slo­gan „i posle Puti­na Putin“ ruski pred­sed­nik Medve­dev je usko­me­šao doma­ću i svet­sku jav­nost govo­rom koji uka­zu­je na mogu­će razi­la­že­nje i raz­ra­ču­na­va­nje sa puti­nov­skim nasle­đem ali i sa samim Putinom.

0

Polemike

 by 

Intelektualna podrška terorizmu

Dok čitam ovo otvo­re­no pismo, pada mi na pamet aneg­do­ta o onom pro­fe­so­ru niče­an­cu, pro­po­ved­ni­ku uče­nja o nat­čo­ve­ku i ari­jev­skoj rasi, kojem je nje­gov omi­lje­ni stu­dent jed­nog dana doneo skalp Jevre­ji­na, da se pohva­li. Pro­fe­sor je zabe­zek­nu­to zava­pio: "Ali, nisam tako mislio…"