Internet magazin za liberalnu Srbiju
Srbija, i ne samo Srbija nego i čitav svet, se sada nalaze na raskrsnici dva puta. Jedan put, onaj teži put, je put slobode, demokratije i liberalizma, a drugi put je put državnog intervencionizma koji polako prerasta u totalitarizam. Liberalizam i socijalizam su dva međusobno suprotstavljena sistema koja se nikako ne mogu ukomponovati u jedan sistem.
Niko bolje od M. Rotbarda nije opisao suštinu Kejnzove Opšte teorije: “stara i dokazano pogrešna merkantilistička i inflacionistička greška u rezonovanju, upakovana u novo i sjajno pakovanje, praćena novoizmišljenim i nerazumljivim rečnikom.” Ipak, mnogi danas uporno prolgašavaju tu grešku najvećom ekonomskom mudrošću. Pogledajmo zašto.
Bez dobrog poznavanja problematike novca i inflacije, nemoguće je razumeti bilo šta u vezi ekonomije niti shvatiti uzroke krize i svih svetskih lomova koji se dešavaju i koji će se dešavati u bliskoj budućnosti. Iz tog razloga, a pre nego objasnimo razloge zbog kojih je postojeći model Evropske Unije unapred osuđen na propast, reći ćemo nekoliko reči o inflacionizmu i intervencionizmu.
Kada recesija jednom stupi na snagu, protiv nje je nemoguće boriti se, a oporavak ne može otpočeti sve dok se sistem ne dovede u ravnotežno stanje. Ova kriza će biti duga i bolna, ali, nažalost, sa postojećim modelom, pre ili kasnije, uslediće novi procesi veštačke ekspanzije, koji će opet dovesti do nove recesije. Sprečavanje pojave novih ciklusa nije moguće ukoliko ne dođe do redizajniranja finansijskog i bankarskog sistema.
Ima mnogo uzroka srpskog ekonomskog sloma. Svaki od njih doprinosi opštem propadanju, ali jedan uzrok se ipak mora izdvojiti – to je finansijski sektor.
Milton Friedman u jednom svom radu objavljuje da “ozbiljno sumnja u teorije koje u ekspanzionoj politici vide uzrok za pojavu depresije”. Isto to, samo malo drugačije, govore i Pol Krugman, Džozef Štiglic i svi ostali nagrađivani i sponzorisani eksperti. Šta reći na to? Kako smisleno odgovoriti na očigledne besmislice? Kako dovesti u pitanje “nauku” po kojoj su milioni ekonomista širom sveta školovani? Kako nobelovskim carevima reći da su goli? Kako profesorima na ekonomskim fakultetima (čast izuzecima) reći da je njihova nauka mrtva?
Informacije o političkoj situaciji u Sjedinjenim Državama koje čitam u srpskoj štampi imaju jedan zajednički imenitelj: za one koji šalju te izveštaje činjenice nisu od značaja.
U skoro svim zemljama u tranziciji (uključujući i BiH) u većoj ili manjoj mjeri proveden je proces liberizacije finansijskog sektora koji je uključivao privatizaciju banaka, stvaranje tržišta kapitala, reformu sistema platnog prometa i još neke reforme. Ipak, iako je ovim načinjen veliki iskorak u pravcu stvaranja normalnih (kapitalističkih) finansijskih sistema, time proces finansijske liberalizacije nije ni izbliza završen.
Preporuke Liberalnog centra Katalaksija za buduću reformsku politiku zemlje.
“Ljudsko delovanje” je najbeskompromisnije i najrigoroznije promišljeno izlaganje argumenta u prilog kapitalizma koje se ikad pojavilo.”
