Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

Ivan Janković

2

Politika

 by 

Neokomunistička restauracija u Srbiji

Naci­o­na­li­zam koji ne vidi razli­ku izme­đu Arka­na i Živo­ji­na Miši­ća, izme­đu Ran­ko­vi­ća i Kra­lja Alek­san­dra izraz je iste tegob­ne, pro­vin­ci­jal­ne sku­če­no­sti i zatu­ca­no­sti, iste zatvo­re­no­sti u ludač­ku košu­lju komu­ni­stič­kog viđe­nja sve­ta, kao i tra­že­nje civi­li­za­cij­skog puto­ka­za i refe­rent­ne "moder­ni­za­cij­ske" tač­ke u sovjet­skom "oslo­bo­đe­nju" Beo­gra­da 1944.

0

Politika

 by 

Tragikomedija

Kao kon­tra­punkt pret­hod­nom komen­ta­ru, evo nečeg isto­vre­me­no sme­ho­tre­snog i poma­lo otu­žnog. Ame­rič­ki pred­sed­nik Oba­ma upra­vo je dobio Nobe­lo­vu nagra­du za mir!

0

Politika

 by 

Samo u Americi!

Sli­ka koju vidi­te nije od 5. okto­bra 2000 iz Beo­gra­da (iako liči poma­lo) već od 12. sep­tem­bra ove godi­ne iz Vašing­to­na. Mili­on lju­di na uli­ci koji tra­že kapi­ta­li­zam, niže pore­ze i da im se…

0

Teorija

 by 

Džon Majnard Kejnz u svojoj i našoj epohi

"Prak­tič­ni lju­di koji veru­ju da su izu­ze­ti od bilo kakvog inte­lek­tu­al­nog uti­ca­ja, obič­no su nesve­sni robo­vi nekog pokoj­nog pro­fe­so­ra", ovim je reči­ma Džon Maj­nard Kejnz, bri­tan­ski eko­no­mi­sta sre­di­ne pro­šlog veka opi­si­vao odnos izme­đu poli­ti­ča­ra i vode­ćih inte­lek­tu­a­la­ca svog doba. On pri tom možda nije ni slu­tio koli­ko će se ova reče­ni­ca u buduć­no­sti odno­si­ti upra­vo na nje­ga samog, i na uti­caj koji će on izvr­ši­ti na čita­vu jed­nu gene­ra­ci­ju poli­ti­ča­ra koja će obli­ko­va­ti svet posle II svet­skog rata.

0

Politika

 by 

Kakve promene donosi Obama?

Infat­nil­na ido­la­tri­ja Bara­ka Oba­me kojoj pri­su­stvu­je­mo ovih dana i u Ame­ri­ci i u sve­tu, uklju­ču­ju­ći Srbi­ju, pone­kad popri­ma raz­me­re pra­vog kolek­tiv­nog ludi­la. Lju­di odbi­ja­ju da sude o ovom poli­ti­ča­ru na osno­vu nje­go­vih prin­ci­pa, izja­va, pro­gra­ma i pro­šlo­sti, već na osno­vu mesi­jan­skih obe­ća­nja "kolek­tiv­nog isku­plje­nja" koja daje, i nje­go­ve lič­ne "hari­zme". Ako nas je isto­ri­ja XX veka, a poseb­no Evro­pe, iče­mu nau­či­la, to je da se pla­ši­mo poli­ti­ča­ra čiji je naj­ja­či argu­ment lič­na hari­zma i koji obe­ća­va­ju da će našim pri­vat­nim živo­ti­ma dati "kolek­tiv­ni smisao".

2

Teorija

 by 

Politika protiv slobode

Depo­li­ti­za­ci­ja je kolek­ti­vi­stič­ki a ne libe­ral­ni izum. Poli­ti­ka slo­bo­de za poje­din­ca jedi­no može pre­ten­do­va­ti na uni­ver­zal­nost iako ne može pre­ten­do­va­ti na total­nost. Total­na poli­ti­ka nikad nije uni­ver­zal­na jer se zasni­va na ide­ji nejed­na­kog tret­ma­na lju­di. Jed­ni mogu biti žrtvo­va­ni za dru­ge u zavi­sno­sti od ide­ja vla­sto­dr­ža­ca. Jedi­no dru­štvo slo­bod­nih poje­di­na­ca zašti­će­nih od poli­tič­kog upli­va u nji­ho­vu slo­bo­du mogu biti tre­ti­ra­ni na način koji zado­vo­lja­va zahte­ve kan­tov­skog kate­go­rič­kog impe­ra­ti­va; kao svr­he po sebi, a ne samo kao sredstva.

0

Teorija

 by 

Kraj istorije i njene utvare

Kada je došao rat u Ira­ku, i kad se poka­za­lo da sa njim ne ide sve kako tre­ba, Fuku­ja­ma je odlu­čio da indi­rekt­no distan­ci­ra­nje od sebe više nije dovolj­no i shva­tio je da mora da se do kra­ja pospe pepe­lom; nje­go­vi novi rado­vi su izme­đu osta­log pokaj­nič­ko "revi­di­ra­nje" sop­stve­nih poli­tič­ki neko­rekt­nih teza, i poku­šaj da se odr­ži vla­sti­ta repu­ta­ci­ja u levi­čar­skom inte­lek­tu­al­nom esta­bli­šmen­tu. Ide­ja kra­ja isto­ri­je je žrtva te nje­go­ve ambi­ci­je, jed­na­ko kao i podr­ška irač­kom ratu