Author: Hans-Herman Hope

5

Država ili društvo privatnog prava?

Mnoštvo predloga za rešavanje problema društvenog poretka dovelo je do toga da se potraga za onim jednim, „ispravnim“ rešenjem problema često smatra iluzornom. No, odavno već postoji jedno poznato i ispravno rešenje, stoga nema mesta moralnom relativizmu. Rešenje problema društvenog poretka jeste ideja privatnog vlasništva.

0

Budućnost liberalizma – Pledoaje za novi radikalizam

Ako liberalizam treba da ima bilo kakvu budućnost, on mora da ispravi svoje greške.Liberali moraju da shvate da nijedna država ne može da bude ugovorno opravdana i da je svaka država destruktivna po ono što oni žele da očuvaju. A to znači da liberalizam mora da se transformiše u privatno-sopstvenički anarhizam (ili privatno-pravno društvo), kako ga je pre 150 godina skicirao Gustav de Molinari a u naše vreme razradio Marej Rotbard.

0

Socijalizam: Problem vlasništva ili znanja?

Serijom nedavno objavljenih članaka u The Rewiev of Austrian Economics, Džozef Salerno je počeo da razdvaja često poistovećivane ekonomske i društvene teorije Ludviga fon Mizesa i Fridriha A. Hajeka. Naročito je pokazao da su njihova gledišta o socijalizmu bila potpuno različita – dokazujući u prilog tome da je Mizesov izvorni argument u takozvanoj debati o socijalističkoj kalkulaciji bio u celini ispravan i takođe predstavljao poslednju reč o tome, dok je Hajekov poseban prilog debati bio iz osnova pogrešan i samo povećao zbrku. Beleška koja sledi pružiće dodatno potkrepljenje Salernovoj tezi.

0

Intelektualna nedoslednost konzervativizma

Moderni konzervativizam je, u Sjedinjenim Državama i Evropi, izvitoperen i konfuzan. Pod uticajem predstavničke demokratije i sa preobražajem Sjedinjenih Država i Evrope u masovne demokratije posle Prvog svetskog rata, konzervativizam se preobrazio od anti-egalitarističke, aristokratske, anti-etatističke ideološke snage u pokret konzervativnih etatista u kulturološkom smislu.

0

Anarhokapitalizam: kritička bibliografija

Ovde su predstavljeni glavni spisi o anarho-kapitalizmu, koji se još može zvati i prirodnim poretkom, privatno-vlasničkom anarhijom, uređenom anarhijom, radikalnim kapitalizmom, privatno-pravno društvo ili društvo bez države. Namera autora nije bila da pruži sveobuhvatan spisak. U stvari, uključeni su samo radovi sa engleskog govornog područja koji su nedavno objavljeni i oni koji su u štampi.