Ekonomija i pseudoekonomija

You may also like...

  • Pametnjaković

    Odličan tekst!
    Tekst je odgovor na jedno šire pitanje: kako doći do liberalnog ustrojstva države?
    Autor ovde prihvata Mizesov stav o borbi ideja na demokratskom tržištu kao jedini legitimni način borbe. To je po meni jedini ispravni, iskren i pošten način za liberala, kao što je i sam Mizes bio pošten i dosledan svojim principima.
    Medjutim, i taj metod ima manu. To je da vam za tu borbu treba dosta para koje je neko spreman da plati kako bi se ideje probile u širu publiku. Govorim o medijima, tink tankovima koje bi neko bio spreman da finansira zarad širenja te ideje. To su ogromna ulaganja. Takvih ljudi u Srbiji nema, a i kad bi postojali teško da bi se probili, jer su mediji kod nas kontrolisaniji nego za vreme Miloševića. Drugo, taj metod daje rezultate najsporije, a nema garancija da će te ideje se održati kod sledecih generacija. Znači, to je borba neprestana, što reče pesnik. Ali ipak mislim da je taj način jedini ispravan.

    Hteo bih da napomenem još par alternativnih načina, i zanima me vaše mišljenje o njima.
    Jedan je liberalna diktatura- Čileanski model. Nasilni prevrat u državi sa ciljem uspostavljanja liberalnog uredjenja. Znam da je Hajek bio impresioniran čileanskim modelom. Ovaj metod je najbrži i najefikasniji, ali nisam siguran kako bi se on održao, jer ko bi bio garancija da diktator neće kršiti ustave i zakone i kako to sprečiti? Ako znate nešto više o Čileu molio bih vas da iznesete. Takodje i Kina se navodi kao primer ovog modela.

    Drugi metod je uspostavljanje nadnacionalne drzave sastavljene od malih drzava – Federalizam. Slično kao rana Amerika. Ta super drzava bi imala samo dve tri duznosti. Da osigura slobodan protok ljudi i roba i da štiti od agresije spolja. Sve male drzave bi tada morale biti podvrgnute konkurenciji i ljudi bi naravno išli tamo gde je bolje. Nijedna pojedinačna država ne bi smela ljudima da zabrani da ulaze i izlaze sa njene teritorije, jer super drzava stiti slobodu kretanja. Kakve će te male države biti po uredjenju je ostavljeno njima odluku: mogu biti komunističke, socijaldemokratske, liberalne, anarhističke- to je nebitno, one mogu da rade šta god hoće sve dok ne zabranjuju ljudima ulazak na svoju teritoriju radi prebivanja.

    Ovo što sam nabrojao su samo šeme. Život je, naravno, mnogo komplikovaniji.

    Pozdrav!

    • Radivoje Ognjanović

      @Pametnjaković,
      Mislim da novac nije problem jer je svaki evro na strani istine jači od milion evra na strani laži. Kada bi u Srbiji bilo barem 10 poštenih i stručnih ljudi koji bi ovom narodu, po prvi put u istoriji ove države, ponudili zdravu ideologiju, čitav ovaj naopaki sistem bi se, kako to kaže Mizes, “srušio kao kula od karata”.
      I meni je poznato da se Hajeku pripisuje rečenica: “Ako bih morao da biram, pre bih izabrao liberalnu diktaturu nego demokratski socijalizam”. Problem je u tome što ni liberalne diktature ne može biti bez podrške barem jednog dela elite. Iako ni Čile nikako ne bi smeo biti model ka kome bi trebalo težiti, nema nikakve sumnje u to da današnji Čile nikada ne bi bio to što jeste da nije bilo genarala Pinočea. O Čileu se ovde ne govori, a i ako ga neko spomene onda se za njega obično vezuju reči kao što su “vojna hunta” i njima slične. Nažalost, umesto ulice Generala Pinočea mi u Beogradu i dalje imamo ulicu Salvadora Aljendea.
      O Čileu, Nemačkoj, Japanu, Južnoj Koreji itd. – biće više reči kada na red bude došao “neoliberalizam”. Za svaki tekst se prethodno mora obezbediti “podrška”, i to na isti način kao što ovaj tekst ima podršku prethodno nisu napisanih tekstova: država i ekonomija, država i birokratija, porezi, novac, kreditni novac, ekonomski ciklusi, privredni rast itd. 
      Ovde je sve naopako postavljeno, tako da se mora krenuti od početka i mukotrpnim radom objašnjavati šta je: kapital, kapitalizam, socijalizam, fašizam, neoliberalizam, liberalizam, anarhizam, sindikalizam, uloga države, i tako dalje i tako dalje. Nažalost, ovde prečice ne postoje.
      Zahvaljum vam se na komentaru.