Birokratija: Predgovor izdanju iz 1962. godine

mizesPostoje dva načina vođenja poslova u ljudskom društvu, odnosno miroljubive saradnje među ljudima. Jedan je birokratski menedžment, a drugi je profitni menedžment.

Dobro je poznato da je profitni menedžment u naše doba vrlo nepopularan. Ljudi su prevlast kupaca u tržišnoj privredi voljni da zamene sveobuhvatnim planiranjem centralne vlasti, odnosno socijalizmom. Ali istovremeno ti isti ljudi ozbiljno kritikuju mane birokratizma. Oni ne vide da u svom nastojanju ograničavanja profitnog menedžmenta sami traže sve više i više birokratije, čak potpunu birokratizaciju svih oblasti ljudskih poslova.

Postoje oblasti ljudskog delovanja u kojima ne dolazi u obzir profitni menedžment i u kojima mora prevladavati birokratski menedžment. Policijska stanica ne može delovati na način na koji se vode poslovi s ciljem ostvarivanja dobiti. Pekara poslužuje određeni broj ljudi – svojih kupaca – prodajući im robu koju je proizvela; upravo joj patronat njenih kupaca osigurava društvenu legitimnost putem profitabilnosti njenog poslovanja. Policijska stanica ne može prodati svoje “proizvode”; njena dobra, koliko god da su dragocena i nezamenjiva, nemaju cene na tržištu i stoga ne mogu da se uporede s ukupnim rashodima potrebnim za njihovo ostvarenje.

Cilj ovog rada nije da kritkuje ili optužuje birokratiju. U njemu pokušavamo da objasnimo šta znači birokratski menedžment i u čemu se razlikuje od profitnog menedžmenta. U njemu, dalje, pokazujemo na kojim je područjima birokratski menedžment jedini mogući način vođenja poslova. U radu, konačno, nastojimo da objasnimo učinke koji bi mogli nastati ako bi današnji nosioci vlasti i političke stranke privatne poslovne aktivnosti uspeli da zamene delovanjem države.

Razmatranje tih pitanja daje uvid u odgovarajuću ocenu dvaju sistema ekonomske organizacije društva – tržišne privrede i socijalizma. Time se otkriva značenje Lenjinovog programa “organizacije celokupne nacionalne privrede kao poštanskog sistema”, pretvaranje čitavog društva u “jedan ured i jednu fabriku” i transformiranje svih građana “u državne službenike”.1

Ovaj je rad napisan i prvi put štampan 1944., a poziva se na uslove i osobe iz tog vremena. Neposredno značenje tadašnjih uslova do danas se u ponečemu promenilo, a neki od idola iz 1944. godine izgubili su svoj oreol. Ali nisu se promenila najvažnija obeležja razmatranih političkih problema. I danas je na snazi, kao i pre 18 godina, veliki istorijski sukob između individualizma i kolektivizma koji deli čovečanstvo na dva neprijateljska tabora. Stoga je i danas vrlo važno razmotriti razlike između birokratskog i poslovnog menedžmenta.

Ludvig fon Mizes

New York City, januar 1962.

 

  1. Lenin, State and Revolution, 1917.; u izdanju iz 1932. godine International Publishers, New York, str. 44., 83. i 84.  []