Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

Imanuel Kant

0

Teorija

 by 

Filozofski doprinosi Ludviga fon Mizesa

U osno­vi, Mizes se bavio filo­zo­fi­jom kao eko­no­mi­sta. Nasu­prot nje­go­vom veli­kom riva­lu Džo­nu Maj­nar­du Kejn­zu, kome su filo­zof­ska sta­no­vi­šta obli­ko­va­la eko­nom­ske pogle­de, u Mize­so­vom slu­ča­ju uzroč­ni tok ide suprot­nom puta­njom: eko­no­mi­ja odre­đu­je filo­zo­fi­ju. Naj­ve­ća gre­ška koju neko može nači­ni­ti na ovom mestu jeste da svr­sta Mize­sa u neku filo­zof­sku ško­lu i da onda na toj bazi pro­tu­ma­či nje­go­vo shva­ta­nje eko­no­mi­je. Nekim misli­o­ci­ma je naj­bo­lje pri­ći pažljim istra­ži­va­njem izvo­ra i uti­ca­ja. Mizes nije među nji­ma, bar što se filo­zo­fi­je tiče.

0

Teorija

 by 

Filozofije slobode — kratak pregled razvoja moderne ideje slobode (II)

Nera­zu­me­va­nje dubo­ke veze izme­đu ide­je slo­bo­de i moguć­no­sti slo­bod­ne raz­me­ne mate­ri­jal­nih doba­ra kao i ide­ja, nužno dovo­di do nera­zu­me­va­nja poj­ma vla­sni­štva u širem smi­slu te reči, kao i nje­go­vog zna­ča­ja. Samo je ova misao uči­ni­la ide­ju slo­bo­de mogu­ćom i, što je od pod­jed­na­ke važno­sti, liber­ta­ri­jan­sku ide­ju prav­de. Ide­ju, koja sto­ji u dubo­koj vezi s pošto­va­njem osnov­nih pra­va indi­vi­dua, nji­ho­vim razu­me­va­njem i priznavanjem.

0

Teorija

 by 

Filozofije slobode — kratak pregled razvoja moderne ideje slobode (I)

Veo­ma rano je posta­lo jasno, pre sve­ga zahva­lju­ju­ći Džo­nu Loku, da je jedi­na stvar koja nam daje odgo­vor na pita­nje gra­ni­ca slo­bo­de ide­ja vla­sni­štva, bilo da vla­sni­štvo razu­me­mo u smi­slu lič­ne svo­ji­ne, našeg ja, psi­ho­lo­ške slo­bo­de, naših ide­ja i pred­sta­va, bilo da je reč o mate­ri­jal­nom aspek­tu ove reči. S poj­mom vla­sni­štva dola­zi dubo­ko pošto­va­nje i razu­me­va­nje zna­ča­ja slo­bod­ne eko­no­mi­je, slo­bod­nog poslo­va­nja i trgovine.

0

Teorija

 by 

Liberalna utopija Imanuela Kanta (IV): „moralni napredak u slobodi“: „nevidljiva ruka“ i ideja spontanog poretka

Kan­to­va poli­tič­ka filo­zo­fi­ja je bila nepra­ved­no zapo­sta­vlje­na u dosa­da­šnjoj recep­ci­ji dela ovog veli­kog misli­o­ca slo­bo­de. Kant je bio kla­sič­ni libe­ral; za nje­ga je pri­ro­da čove­ka nje­go­va slo­bo­da, a naru­ša­va­nje indi­vi­du­al­ne slo­bo­de poli­tič­ki despotizam.