Katalaksija

Internet magazin za liberalnu Srbiju

0

Teorija

 by 

Džon Majnard Kejnz u svojoj i našoj epohi

"Prak­tič­ni lju­di koji veru­ju da su izu­ze­ti od bilo kakvog inte­lek­tu­al­nog uti­ca­ja, obič­no su nesve­sni robo­vi nekog pokoj­nog pro­fe­so­ra", ovim je reči­ma Džon Maj­nard Kejnz, bri­tan­ski eko­no­mi­sta sre­di­ne pro­šlog veka opi­si­vao odnos izme­đu poli­ti­ča­ra i vode­ćih inte­lek­tu­a­la­ca svog doba. On pri tom možda nije ni slu­tio koli­ko će se ova reče­ni­ca u buduć­no­sti odno­si­ti upra­vo na nje­ga samog, i na uti­caj koji će on izvr­ši­ti na čita­vu jed­nu gene­ra­ci­ju poli­ti­ča­ra koja će obli­ko­va­ti svet posle II svet­skog rata.

0

Teorija

 by 

Zašto biti libertarijanac?

Zašto uop­šte biti liber­ta­ri­ja­nac? Dru­gim reči­ma, koja je svr­ha cele stva­ri? Zašto bismo se iskre­no i doži­vot­no zala­ga­li za prin­ci­pe i za posti­za­nje cilja – indi­vi­du­al­ne slo­bo­de? Takvo zala­ga­nje u sve­tu koji je naj­ve­ćim delom neslo­bo­dan nei­zbe­žno vodi ka radi­kal­nom nesla­ga­nju i otu­đe­nju od statusquo‑a, otu­đe­nju koje jed­na­ko nei­zbe­žno dovo­di do gubit­ka nov­ca i sta­tu­sa. Ako je život kra­tak a pobe­da dale­ko u buduć­no­sti, zašto se tome podvrgavati?

Temati

 by 

60. godina Ljudskog delovanja

Hen­ri Hazlit Argu­ment u pri­log kapi­ta­li­zma Peter Bet­ke Ljud­sko delo­va­nje: naj­va­žni­ja raspra­va u eko­no­mi­ji Beti­na Bjan Grejvs Ljud­sko delo­va­nje: 60. godi­šnji­ca Izra­el M. Kir­zner "Ljud­sko delo­va­nje", 1949. godi­na – Jed­na dra­ma­tič­na epi­zo­da inte­lek­tu­al­ne istorije…

0

Politika

 by 

Kakve promene donosi Obama?

Infat­nil­na ido­la­tri­ja Bara­ka Oba­me kojoj pri­su­stvu­je­mo ovih dana i u Ame­ri­ci i u sve­tu, uklju­ču­ju­ći Srbi­ju, pone­kad popri­ma raz­me­re pra­vog kolek­tiv­nog ludi­la. Lju­di odbi­ja­ju da sude o ovom poli­ti­ča­ru na osno­vu nje­go­vih prin­ci­pa, izja­va, pro­gra­ma i pro­šlo­sti, već na osno­vu mesi­jan­skih obe­ća­nja "kolek­tiv­nog isku­plje­nja" koja daje, i nje­go­ve lič­ne "hari­zme". Ako nas je isto­ri­ja XX veka, a poseb­no Evro­pe, iče­mu nau­či­la, to je da se pla­ši­mo poli­ti­ča­ra čiji je naj­ja­či argu­ment lič­na hari­zma i koji obe­ća­va­ju da će našim pri­vat­nim živo­ti­ma dati "kolek­tiv­ni smisao".

1

Ekonomija

 by 

Kapitalizam i kriza

Ove kri­ze teško da bi bilo da je drža­va svo­jom regu­la­ci­om nije stvo­ri­la. Ona to nije ura­di­la direkt­no, već indi­rekt­no, pre­ko siste­ma pod­sti­ca­ja, kojim je kana­li­sa­la pona­ša­nje poslov­nih akte­ra. Da drža­va nije tera­la ban­ke da ula­žu u nestan­dard­ne kre­di­te, kri­ze ne bi bilo. Da drža­va nije emi­to­va­la više nov­ca, teško da bi balon dose­gao ove raz­me­re. Da drža­va pre­ko F & F nije garan­to­va­la kre­di­te, to ne bi dove­lo do šire­nja moral­nog hazar­da i nega­tiv­ne selek­ci­je. Konač­no, da drža­va sada ne poku­ša­va da pla­ti deo ceha, svi bismo nau­či­li jed­nu važnu lek­ci­ju. Ova­ko, stva­ra se sce­na da slič­nu gre­šku pono­vi­mo u nekoj dru­goj situ­a­ci­ji i u nekom dru­gom vremenu

0

Uncategorized / Vesti

 by 

Održan je "Kamp slobode"

U orga­ni­za­ci­ji više insti­tu­ci­ja iz regi­o­na, pod pokro­vi­telj­stvom pre­sti­žnog Cato Insti­tu­ta kao i Libe­ral­nog cen­tra Kata­lak­si­ja od 14–21 sep­tem­bra, odr­žan je prvi „Kamp slo­bo­de“ (Liber­ty Camp) na pre­le­pom bohinj­skom jeze­ru (Slo­ve­ni­ja).

0

Uncategorized / Vesti

 by 

Izveštaj sa ovogodišnje dodele nagrade “Milton Fridman“

Na dan 15. maja ove godi­ne, u jed­noj od bal­skih dvo­ra­na luk­su­znog hote­la “Val­dorf Asto­ria“ u Nju Jor­ku, odr­ža­na je sve­ča­na veče­ra u orga­ni­za­ci­ji liber­ta­ri­jan­skog insti­tu­ta Kej­to a u čast ovo­go­di­šnjeg dobit­ni­ka nagra­de iz fon­da­ci­je “Mil­ton Fridman“.