Poredak koji će za nas biti legitiman jeste poredak slobode — intervju Aleksandra Novakovića za Radar
Intervju sa urednikom Katalaksije vodio je pisac, predavač i bivši šef za brend planiranje u londonskoj centrali Gugl Lazar Džamić.
Politika
Zašto nisam „antifašista“?
Na današnjoj proslavi u Moskvi nema antifašista! Došli su samo oni koji prose jeftin ruski gas, autoritarci koje Putin štiti od demokratskih prevrata u vlastitim zemljama, kao i onih naivnih koji su se upecali na tradicionalni (neo)sovjetski antifašistički mamac. Takav antifašizam ne zaslužuje nikakvu pažnju, a kamo li podršku civilizovanih i razumnih ljudi. Smrt antifašizmu, sloboda globalnom liberalnom poretku!
Heroj ili hulja? Sećanje na Milovana Đilasa (1911–1995)
Glorifikovanje Đilasa kao borca za slobodu čini se skoro pornografskim. Smatram da je Milovan Đilas bio mazohista i psihopata. A taj zaključak, do koga nisam došao olako, nalazi opravdanje u Đilasovim delima, njegovim spisima, kao i kazivanjima njegovih bliskih saboraca.
Kritičari liberalizma
Tačno je da je ekonomska situacija u Srbiji loša, ali ona je upravo loša zbog velikog mešanja države u privredu, a ne zbog liberalizma koji kao poredak ili model nije ni isproban. Sa više mešanja države, bilo bi još lošije. Prema tome, kritičari liberalizma se zalažu za loša rešenja. Loša u odnosu na postojeća i mnogo lošija od onih koja liberali predlažu.
Multikulturalizam i izazovi konzervativizmu
Multikulturalizam nije toliko izraz liberalizma, koliko simptom njegove karakteristične bolesti, odnosno njegove antinomije. Otvorenost ne podrazumeva da „sve može“, niti to da su sva stanovišta podjednako vredna. Zbog toga se pojmovi „otvorenosti“ i „tolerancije“ moraju ograničiti na pozitivne vrednosti, ne bi li se liberalna civilizacija očuvala od multikulturalističke pretnje.
Zašto radnička klasa glasa za konzervativce
Kada radnička klasa glasa za konzervativce, kao što to u Sjedinjenim Državama čini većina, ona ne glasa protiv svog ličnog interesa; ona glasa za svoj moralni interes. Ona glasa za partiju koja im servira ukusniju moralnu kuhinju.
Pad Berlinskog zida: trijumf kapitalizma i ignorantska tišina
Kada žale za padom Berlinskog zida oni ne žale za poretkom sa kojim su otišli njihovi ideali, koji istine radi nikada nisu ni bili blizu stvarne aktualizacije. Oni žale za neupitnim intelektualnim uticajem i diktatom jednoumlja u kojem su oni bili ti koji su se pitali šta jesu a šta nisu vrednosti, koje nisu reflektovane u javnosti, niti su bile kompatibilne sa autentičnim lokalno-kulturnim vrednostima društva u pitanju.
Libertarijanizam – ideologija ili životni stil?
Osim ukoliko ne verujemo u naivni prosvetiteljski mit o temeljnoj promeni ljudske prirode, o „novom čoveku“ koji se rađa na zgarištu svekolike ljudske zatucanosti i zla, teško je poverovati u mogućnost društvenog poretka zasnovanog na vrednostima oslobođenog pojedinca. Kada se spale sve zabrane, ono što ostaje nije sloboda nego zgarište.
Razumeti Ukrajinu znači razumeti komunističku prošlost
Treba se stalno podsećati da su ljudi koji su odrasli u svetu u kome je istina odstranjena iz samog centra odlučivanja, gde je sva moć bila u rukama tajne policije i gde su obični ljudi imali samo „moć bespomoćnih“ – kako je pisao Vaclav Havel, da su ti ljudi psihološki veoma različiti od nas. Oni žive u svetu tajni u kome je opasno kada nešto znate, i u kome svaka istina do koje se nekako dođe krije iza sebe još neku drugu istinu.
