Povodom irskog “Da”

Petak drugi oktobar biće zapamćen kao tužan datum u evropskoj istoriji. Ponavljeni referenduma kojim je odbačen Lisabonski sporazum podržan je sa nekih 67% irskih glasača od 58% izašlog biračkog tela. Ovo je možda poslednji referendum oko  evropskih sporazuma. Sledeći put će ugovori biti izmenjeni bez konsultovanja glasača. Moramo priznati da u Irskoj postoji nova većina, ali nikada ovakav ishod ne bih okarakterisao kao prihvatanje Lisabonskog sporazuma od strane naroda. Prvo, originalni EU ustav je odbačen 2005. godine sa 55% francuskih glasača i 62% danskih. U leganom smislu to bi trebalo da znači njegov kraj. A onda su sve tačke ustava ponovo predstavljena u novoj koverti, da iskoristim reči Žiskara Destena, bivšeg francuskog predsednika koji je predsedavao Konvencijom o budućnosti Evrope, koja je donela nacrt ovog dokumenta. Obećao sam bocu prvoklasnog vina svakom onom ko bi mi dao bar jedan primer evropskog zakona koji bi mogao biti donešen u skladu sa EU ustavom ali ne i u skladu sa Lisabonskim sporazumom. Od tada sam toj ponudi, da bih uključio u moju ciljnu grupu i one koji ne piju, dodao kutiju sa najboljim belgijskim čokoladama ali još uvek nisam dobio taj primer. Evropski ustav i Lisabonski sporazum su jedno te isto. Podrška Lisabonskom sporazumu od strane francuskog parlamenta je politički nelegalna zato što u demokratiji zakon koji izglasa parlament ne može poništiti referendum. Ponovni referendumi su pokretani u Zimbabveu i Venecueli, ali takvo ponašanje nije svojstveno istinksim demokratijama. Onda su svi planirani referendumi u zemaljama EU otkazani. Irski glasači su odbacili Lisabonski sporazum na izlaznosti od 58% 12. juna 2008. godine, naspram 95 postotne većine u irskom parlamentu, koji je bio za ovaj sporazum.