Svest o istoriji

1. Par­la­men­tar­na skup­šti­na se pozi­va na svo­ju Rezo­lu­ci­ju 1096 (1996) o mera­ma za demon­ti­ra­nje nasle­đa biv­ših komu­ni­stič­kih tota­li­tar­nih sistema.

Tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi koji su bili na vla­sti u Cen­tral­noj i Istoč­noj Evro­pi u pro­šlom veku i koji su još na vla­sti u neko­li­ko drža­va u sve­tu, bez izu­zet­ka su karak­te­ri­stič­ni po masov­nom krše­nju ljud­skih pra­va. Krše­nja su se razli­ko­va­la zavi­sno od kul­tu­re, zemlje ili isto­rij­skog peri­o­da i obu­hva­ta­la su poje­di­nač­na i kolek­tiv­na ubi­stva i egze­ku­ci­je, umi­ra­nje u kon­cen­tra­ci­o­nim logo­ri­ma, izglad­nji­va­nje, depor­ta­ci­je, tor­tu­ru, pri­sil­ni rad i osta­le obli­ke masov­nog fizič­kog tero­ra, pro­ga­nja­nje na etnič­koj ili reli­gi­o­znoj osno­vi, nasi­lje nad slo­bo­dom save­sti, misli i izra­ža­va­nja, slo­bo­de štam­pe, a tako­đe i nedo­sta­tak poli­tič­kog pluralizma.

3. Zlo­či­ni su prav­da­ni u ime teo­ri­je kla­sne bor­be i prin­ci­pa dik­ta­tu­re pro­le­ta­ri­ja­ta. Tuma­če­nji­ma oba prin­ci­pa oprav­da­na je "eli­mi­na­ci­ja" lju­di koji su sma­tra­ni štet­nim za izgrad­nju novog dru­štva i kao takvi nepri­ja­te­lji­ma tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih dru­šta­va. Veli­ki broj žrta­va u sva­koj od ovih zema­lja pri­pa­dao je nji­ho­vim sop­stve­nim naci­o­nal­no­sti­ma. To je poseb­no slu­čaj sa gra­đa­ni­ma biv­šeg SSSR, koji su dale­ko nad­ma­ši­li osta­le naro­de po bro­ju žrtava.

4. Skup­šti­na pri­zna­je da su upr­kos zlo­či­ni­ma tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma, neke komu­ni­stič­ke par­ti­je Evro­pe dale dopri­nos da se dostig­ne demokratija.

5. Pad tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma u Cen­tral­noj i Istoč­noj Evro­pi nije u svim slu­ča­je­vi­ma bio pra­ćen među­na­rod­nom istra­gom zlo­či­na koje su poči­ni­li ti reži­mi. Šta­vi­še, među­na­rod­na zajed­ni­ca nije auto­re ovih zlo­či­na izve­la pred sud, kao što je to bio slu­čaj sa uža­snim zlo­či­ni­ma koje je poči­nio naci­o­nal­so­ci­ja­li­zam (naci­zam).

6. Kao posle­di­ca toga, jav­na svest o zlo­či­ni­ma tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma veo­ma je sla­ba. Komu­ni­stič­ke par­ti­je su legal­ne i aktiv­ne u nekim zemlja­ma, iako se u nekim slu­ča­je­vi­ma nisu distan­ci­ra­le od zlo­či­na koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi u prošlosti.

7. Skup­šti­na je uve­re­na da je svest o isto­ri­ji jedan od pred­u­slo­va da se izbeg­nu slič­ni zlo­či­ni u buduć­no­sti. Šta­vi­še, moral­na oce­na i osu­da poči­nje­nih zlo­či­na igra­ju važnu ulo­gu u obra­zo­va­nju mla­dih gene­ra­ci­ja. Jasna pozi­ci­ja među­na­rod­ne zajed­ni­ce pre­ma pro­šlo­sti može da bude refe­ren­ca za nje­ne budu­će akcije.

8. Šta­vi­še, Skup­šti­na veru­je da žrtve zlo­či­na koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi koje su i sada žive ili nji­ho­ve poro­di­ce zaslu­žu­ju sim­pa­ti­je, razu­me­va­nje i pri­zna­nje za svo­je patnje.

9. Tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi su i dalje aktiv­ni u nekim zemlj­ma sve­ta i nasta­vlja­ju da čine zlo­či­ne. Per­cep­ci­ja naci­o­nal­nog inte­re­sa ne tre­ba da spre­či zemlje da izrek­nu odgo­va­ra­ju­ću kri­ti­ku sada­šnjih tota­li­tar­nih komu­ni­stič­kih reži­ma. Skup­šti­na ener­gič­no osu­đu­je sva ta krše­nja ljud­skih prava.

10. Dosa­da­šnje raspra­ve i osu­de na naci­o­nal­nom nivou u nekim drža­va­ma čla­ni­ca­ma Save­ta Evro­pe ne mogu da daju dozvo­lu među­na­rod­noj zajed­ni­ci da ne zau­zme jasnu pozi­ci­ju pre­ma zlo­či­ni­ma koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni reži­mi. Među­na­rod­na zajed­ni­ca ima moral­nu oba­ve­zu da to ura­di bez ika­kvog odlaganja.

11. Savet Evro­pe je odlič­no mesto za takvu raspra­vu na među­na­rod­nom nivou. Sve biv­še evrop­ske komu­ni­stič­ke zemlje, uz izu­ze­tak Belo­ru­si­je, sada su čla­ni­ce Save­ta, a zašti­ta ljud­skih pra­va i vla­da­vi­na zako­na osnov­ne su vred­no­sti na koji­ma poči­va Savet.

12. Sto­ga, Par­la­men­tar­na skup­šti­na ener­gič­no osu­đu­je masov­na krše­nja ljud­skih pra­va koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi i izra­ža­va sim­pa­ti­je, razu­me­va­nje i pri­zna­nje žrtva­ma ovih zločina.

13. Par­la­men­tar­na skup­šti­na pozi­va sve komu­ni­stič­ke ili post­ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u svo­jim drža­va­ma čla­ni­ca­ma koje dosad to nisu uči­ni­le, da pono­vo oce­ne isto­ri­ju komu­ni­zma i sop­stve­nu pro­šlost, da se jasno distan­ci­ra­ju od zlo­či­na koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi i da ih osu­de bez ika­kve dvosmislenosti.

14. Skup­šti­na veru­je da će jasna pozi­ci­ja među­na­rod­ne zajed­ni­ce otvo­ri­ti put za dalje pomi­re­nje. Šta­vi­še, ona će pod­sta­ći isto­ri­ča­re u sve­tu da nasta­ve svo­ja istra­ži­va­nja usme­re­na na odre­đi­va­nje i veri­fi­ka­ci­ju onog što se dogodilo.

U Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Save­ta Evro­pe vođe­na žesto­ka raspra­va povo­dom Rezo­lu­ci­je o osu­di zlo­či­na komu­ni­stič­kih režima

Par­la­men­tar­na skup­šti­na Save­ta Evro­pe usvo­ji­la je Rezo­lu­ci­ju kojom zahte­va među­na­rod­nu osu­du zlo­či­na koje su poči­ni­li tota­li­tar­ni komu­ni­stič­ki reži­mi. Za rezo­lu­ci­ju je gla­sa­lo 99, pro­tiv su bila 42, dok se 12 posla­ni­ka uzdr­ža­lo. Iz lista Danas pre­no­si­mo inte­gral­ni tekst Rezo­lu­ci­je, a pre­ne­će­mo i naj­za­ni­mlji­vi­je delo­ve iz raspra­ve koja je vođe­na o Rezo­lu­ci­ji.