Live 8: Nemoralna borba Boba Geldofa

Kao što je i obi­čaj kod moder­nih zve­zda, Bob Gel­dof je odlu­čio da drži pre­da­va­nje sve­tu o vred­no­sti altru­i­zma i žrtvo­va­nja. To pre­da­va­nje je Live 8. ¹ 

Na nje­go­vom veb­saj­tu sto­ji da ce biti: “10 kon­ce­ra­ta, 100 umet­ni­ka, mili­on pri­sut­nih, dve mili­jar­de gle­da­la­ca, i jed­na poru­ka… Da nate­ra­mo onih osam lju­di u jed­noj sobi da spre­če da spre­če sva­kod­nev­no umi­ra­nje 30.000 dece u ekstrem­noj bedi.”

Ali ta “jed­na poru­ka” nije baš tako naiv­na i neško­dlji­va kako se čini. Tih osam lju­di bi krši­lo pra­va 861 mili­o­na lju­di, ukup­nog sta­nov­ni­štva zema­lja koje su u G8, ako odlu­če da pri­hva­te nje­gov pre­dlog. Ako Gel­dof veru­je da je nje­gov cilj toli­ko bitan koli­ko on tvr­di da jeste, što ga ne finan­si­ra on sam uz pomoć dru­gih poje­di­na­ca. On nema nika­kvo pra­vo da zahte­va da vla­de budu odgo­vor­ne za cilj u koji veru­je on, a ne oni lju­di čiji bi novac oti­šao za finan­si­ra­nje tog cilja. Poru­ka koju on šalje nema veze sa ple­me­ni­to­šću; to je krađa.

Na tom veb­saj­tu ima puno toplog vazdu­ha o menja­nju isto­ri­je, stva­ra­nju prav­de, i okon­ča­nju siro­ma­štva. Ništa se od toga neće desi­ti. Isto­ri­ja neće biti pro­me­nje­na pove­ća­njem dona­ci­ja; ta glu­post se doga­đa već dece­ni­ja­ma. Prav­du neće stvo­ri­ti kra­đa i pri­nu­da; prav­du stva­ra pošto­va­nje za indi­vu­du­al­na pra­va svih lju­di – čak i onih u zemlja­ma G8. Konač­no, siro­ma­štvo neće biti okon­ča­no baca­njem još više para, kao što mi već dugo poku­ša­va­mo, daju­ći te pare korum­pi­ra­nim eta­ti­stič­kim reži­mi­ma. Beda će biti okon­ča­na kada Afri­kan­ci budu ima­li slo­bo­du i jedi­ni moral­no pri­hva­tlji­vi sistem – kapitalizam.

Pra­vi razlog zašto Afri­ka pati nije nedo­sta­tak pomo­ći, već nedo­sta­tak kapi­ta­li­zma. Uz lide­re kao što su Isa­i­as Afvor­ki, Robert Muga­be, Omar Al Bašir i Mua­mer el Gada­fi, tre­ba li se čudi­ti da je toj naj­si­ro­ma­šni­ji kontinent?

Afri­ka pati zato što u veći­ni nje­nih zema­lja posto­je soci­ja­li­stič­ki reži­mi, u koji­ma nije glav­ni narod, već despo­ti koji su zau­ze­li svo­ja mesta voj­nim pučevima.

Nasprot tome, sve pro­spe­ri­tet­ne drža­ve dele jed­nu zajed­nič­ku odli­ku – kapi­ta­li­zam, u manjoj ili većoj meri. Ako želi­te isto­rij­sku potvr­du, pogle­daj­te Sje­di­nje­ne Drža­ve tokom kasnog 19. i ranog 20. veka. Ame­ri­ka je rasla po sto­pi koja je ne samo pre­ma­ši­va­la sve u pro­šlo­sti, već je pre­ma­ši­va­la sve što je bilo ko imao u pre. A čime je to vre­me bilo obe­le­že­no? Sko­ro pot­pu­no slo­bod­nim kapi­ta­li­zmom. Gel­dorf obi­ja da ovo pri­hva­ti. Gel­dor­fo­va je odlu­ka da nači­ni Live 8 misi­jom da se “ne-Afri­kan­ci opo­re­zu­ju radi Afri­ke” ume­sto da “ne-Afri­kan­ci dobro­volj­no daju pomoć Afri­ci,” čime se samo isti­če moral­no izo­pa­če­nje koje leži u sušti­ni ovog cilja. Nebi bilo pro­ble­ma da Gel­dof želi da pri­ku­pi novac – kao što je to uči­nio 1985 – za cilj u koji veru­je. Ne bi bilo bit­no da li se lju­di sa njim sla­žu ili ne; poje­di­nac ima moral­no pra­vo da tro­ši svoj novac kako god mu bilo dra­go, sve dok ga ne kori­sti da bi fizič­ki nau­dio dru­go­me. Ali to za Gel­do­fa nije dovolj­no; on u pot­pu­no­sti otkla­nja teret od onih koji veru­ju u odre­đe­nu stvar i sta­vlja ga u pot­pu­no­sti na teret oni­ma koji nisu nika­ko iska­za­li takvo verovanje.

Zašto? Zato što on misli da mi svi ima­mo nei­za­bra­nu moral­nu “dužnost” da eli­mi­ni­še­mo bedu Tre­ćeg sveta.

Pro­blem sa ovom ide­jom je to što nema nika­kvog doka­za da takva “dužnost” uop­šte posto­ji. Uzi­ma se zdra­vo za goto­vo diljem sve­ta da oni koji ima­ju dugu­ju to oni­ma koji nema­ju. Bob Gel­dof veru­je u ovu besmi­sli­cu. On veči­to drži pre­da­va­nja, mada nam nikad ne daje oprav­da­nje za ta svo­ja ube­đe­nja. Kada niko ne slu­ša to nje­go­vo do smr­ti dosad­no mora­li­zi­ra­nje, on poku­ša­va da ga silom namet­ne pri­si­lja­va­ju­ći naše iza­bra­ne pred­stav­ni­ke da kra­du od nas. Gel­dof ima svoj cilj, a ako on pro­dra­zu­me­va da tre­ba poga­zi­ti pra­va dobrog dela svet­skog sta­nov­ni­štva, neka bude tako.

Sve ovo uka­zu­je na dve stva­ri kod Gel­do­fa: Nje­go­vo temelj­nu mržnju pre­ma kapi­ta­li­zmu i nje­go­vo pogre­šno vero­va­nje da vla­sti (koje pla­ća­ju nevolj­ne pore­ske pla­ti­še), a ne poje­din­ci, tre­ba­ju biti ti koje tre­ba pri­mo­ra­ti da daju pomoć Africi.

 Met Lou­ton

Izvor: Capi­ta­lism Magazine