Live 8: Nemoralna borba Boba Geldofa
Kao što je i običaj kod modernih zvezda, Bob Geldof je odlučio da drži predavanje svetu o vrednosti altruizma i žrtvovanja. To predavanje je Live 8. ((Live 8 – The Long Walk to Justice. ))
Na njegovom vebsajtu stoji da ce biti: “10 koncerata, 100 umetnika, milion prisutnih, dve milijarde gledalaca, i jedna poruka… Da nateramo onih osam ljudi u jednoj sobi da spreče da spreče svakodnevno umiranje 30.000 dece u ekstremnoj bedi.”
Ali ta “jedna poruka” nije baš tako naivna i neškodljiva kako se čini. Tih osam ljudi bi kršilo prava 861 miliona ljudi, ukupnog stanovništva zemalja koje su u G8, ako odluče da prihvate njegov predlog. Ako Geldof veruje da je njegov cilj toliko bitan koliko on tvrdi da jeste, što ga ne finansira on sam uz pomoć drugih pojedinaca. On nema nikakvo pravo da zahteva da vlade budu odgovorne za cilj u koji veruje on, a ne oni ljudi čiji bi novac otišao za finansiranje tog cilja. Poruka koju on šalje nema veze sa plemenitošću; to je krađa.
Na tom vebsajtu ima puno toplog vazduha o menjanju istorije, stvaranju pravde, i okončanju siromaštva. Ništa se od toga neće desiti. Istorija neće biti promenjena povećanjem donacija; ta glupost se događa već decenijama. Pravdu neće stvoriti krađa i prinuda; pravdu stvara poštovanje za indivudualna prava svih ljudi – čak i onih u zemljama G8. Konačno, siromaštvo neće biti okončano bacanjem još više para, kao što mi već dugo pokušavamo, dajući te pare korumpiranim etatističkim režimima. Beda će biti okončana kada Afrikanci budu imali slobodu i jedini moralno prihvatljivi sistem – kapitalizam.
Pravi razlog zašto Afrika pati nije nedostatak pomoći, već nedostatak kapitalizma. Uz lidere kao što su Isaias Afvorki, Robert Mugabe, Omar Al Bašir i Muamer el Gadafi, treba li se čuditi da je toj najsiromašniji kontinent?
Afrika pati zato što u većini njenih zemalja postoje socijalistički režimi, u kojima nije glavni narod, već despoti koji su zauzeli svoja mesta vojnim pučevima.
Nasprot tome, sve prosperitetne države dele jednu zajedničku odliku – kapitalizam, u manjoj ili većoj meri. Ako želite istorijsku potvrdu, pogledajte Sjedinjene Države tokom kasnog 19. i ranog 20. veka. Amerika je rasla po stopi koja je ne samo premašivala sve u prošlosti, već je premašivala sve što je bilo ko imao u pre. A čime je to vreme bilo obeleženo? Skoro potpuno slobodnim kapitalizmom. Geldorf obija da ovo prihvati. Geldorfova je odluka da načini Live 8 misijom da se “ne-Afrikanci oporezuju radi Afrike” umesto da “ne-Afrikanci dobrovoljno daju pomoć Africi,” čime se samo ističe moralno izopačenje koje leži u suštini ovog cilja. Nebi bilo problema da Geldof želi da prikupi novac – kao što je to učinio 1985 – za cilj u koji veruje. Ne bi bilo bitno da li se ljudi sa njim slažu ili ne; pojedinac ima moralno pravo da troši svoj novac kako god mu bilo drago, sve dok ga ne koristi da bi fizički naudio drugome. Ali to za Geldofa nije dovoljno; on u potpunosti otklanja teret od onih koji veruju u određenu stvar i stavlja ga u potpunosti na teret onima koji nisu nikako iskazali takvo verovanje.
Zašto? Zato što on misli da mi svi imamo neizabranu moralnu “dužnost” da eliminišemo bedu Trećeg sveta.
Problem sa ovom idejom je to što nema nikakvog dokaza da takva “dužnost” uopšte postoji. Uzima se zdravo za gotovo diljem sveta da oni koji imaju duguju to onima koji nemaju. Bob Geldof veruje u ovu besmislicu. On večito drži predavanja, mada nam nikad ne daje opravdanje za ta svoja ubeđenja. Kada niko ne sluša to njegovo do smrti dosadno moraliziranje, on pokušava da ga silom nametne prisiljavajući naše izabrane predstavnike da kradu od nas. Geldof ima svoj cilj, a ako on prodrazumeva da treba pogaziti prava dobrog dela svetskog stanovništva, neka bude tako.
Sve ovo ukazuje na dve stvari kod Geldofa: Njegovo temeljnu mržnju prema kapitalizmu i njegovo pogrešno verovanje da vlasti (koje plaćaju nevoljne poreske platiše), a ne pojedinci, trebaju biti ti koje treba primorati da daju pomoć Africi.
Met Louton
Izvor: Capitalism Magazine
