Socijalizam je zlo
Šta je socijalizam? Promašićemo metu ako kažemo da je socijalizam program levičara i Demokratske partije.
Prema marksističkom učenju, socijalizam je društveno stanje na prelasku iz kapitalizma u komunizam, u kojem privatno vlasništvo i svojinska kontrola bivaju uništeni. Suštinu socijalizma čini slabljenje i neopozivo ukidanje privatnih vlasničkih prava. Nasrtaji na privatno vlasništvo podrazumevaju, ali nisu ograničeni samo na to, konfiskaciju pravno stečene imovine jedne osobe i poklanjanje te imovine drugoj osobi, kojoj nije pre pripadala. Kada se ovakve stvari rade individualno, to nazivamo lopovlukom. Kada se to radi kolektivno, onda koristimo eufemizme: transferi dohotka ili redistribucija.
Nisu samo levičari i demokrate ti koji zagovaraju i dive se socijalizmu, već to čine i desničari i republikanci.
Republikanci i desničari podržavaju oduzimanje zarade od jednog Amerikanca da bi se ona dala farmerima, bankarima, avio-prevoznicima i ostalim predstavnicima slabijih poslovnih branši. Demokrate i levičari podržavaju oduzimanje zarada od jednog Amerikanca, da bi se ona dala siromašnim ljudima, gradovima i umetnicima. I jedni i drugi se slažu u tome da je u redu oduzimati od zarade jednih Amerikanaca da bi se dalo drugima; oni se razlikuju samo prema klijenteli. Na ovakvu vrstu delatnosti Kongresa otpada, u najmanju ruku, dve trećine federalnog budžeta.
Bez obzira na to kakav je cilj ovakvog ponašanje, ono je nemoralno. To je ublaženi oblik ropstva. Šta je, konačno, suština ropstva? To je prinudno korišćenje jedne osobe da bi služila ciljevima drugih. Kada Kongres, putem poreskih zakona, oduzima zaradu jednoj osobi kako bi je dala drugoj, pod firmom nabavke lekova, socijalnog osiguranja, bonova za hranu, subvencija poljoprivredi ili pomoći avio-prevoznicima, to predstavlja prinudno korišćenje jedne osobe da bi služila ciljevima drugih.
Moralno pitanje u vezi socijalnog staranja dolazi u prvi plan kada shvatimo da ti programi državne potrošnje koji dolaze iz Kongresa nisu finansirani iz džepa zakonodavaca, koji bi svojim klijentima slali svoj novac. Niti im taj novac daje dobra vila ili Deda Mraz. Činjenica da država ne poseduje svoje sopstvene resurse nas prisiljava da priznamo da jedini način da država nekome da jedan dolar jeste da – putem zastrašivanja, pretnji i prinude – taj dolar uzme od drugog Amerikanca.
Neko bi mogao da odgovori da je sve ovo rezultat demokratskog procesa i njegovog zakonodavstva. Legalizam po sebi nije vodič za moralne ljude. Postoje mnoge stvari na ovom svetu koje su bile, ili još uvek jesu, legalne ali potpuno nemoralne. Ropstvo je bilo legalno. Da li ga je to činilo moralnim? Aparthejd u Južnoj Africi, nacistički progon Jevreja, staljinističke i maoističke čistke – sve je to bilo legalno, no da li ih je to učinilo moralnim?
Da li se oduzimanje legalno stečene imovine jednog Amerikanca i njeno davanje nekom kome ne pripada može moralno opravdati? Mislim da ne. Zbog toga socijalizam predstavlja zlo. On se koristi zlim sredstvima (prinudom) da bi ostvario ciljeve koji se čine dobrim (pomaganje ljudima). Takođe bismo mogli da napomenemo da čin koji je po sebi zao ne postaje dobar samo zbog toga što o tome imamo većinsko slaganje.
Argument protiv legalizovanog lopovluka ne mora da bude konstruisan kao argument protiv pomaganja bližnjima u nevolji. Milosrđe je plemenit instinkt; lopovluk, legalan ili ne, zaslužuje samo prezir. Ili da to postavimo nešto drukčije: posezanje u vlastiti džep da bismo pomogli svom bližnjem je plemenito i pohvale vredno. Posezanje u tuđi džep da bismo pomogli bližnjem zavređuje prezir i osudu.
Prevod: Borislav Ristić
