Revolucija će biti filozofska

Pre­ma rezul­ta­ti­ma istra­ži­va­nja o moti­vi­ma gla­sa­nja koje su oba­vi­li Edison/Mitofsky, glav­na stvar koju su Ame­ri­kan­ci ima­li na umu, izla­ze­ći pro­šlog utor­ka na izbo­re, nije bio ni rat pro­tiv tero­ri­zma, ni rat u Ira­ku, niti sta­nje eko­no­mi­je. Ume­sto toga, osnov­no pita­nje koje su gra­đa­ni posta­vlja­li tica­lo se “moral­nih vred­no­sti”, što je oči­gled­no čudan izbor za naci­ju koja je bol­no pode­lje­na aktu­el­nim ratom. Od 22% gra­đa­na za koje su moral­ne vred­no­sti bile pri­mar­ni motiv nji­ho­vog gla­sa­nja, njih 80% se opre­de­li­lo za rei­zbor pred­sed­ni­ka Buša, u pore­đe­nju sa njih 18% koji su gla­sa­li za sena­to­ra Keri­ja. Od svih pita­nja koja su gla­sa­či nave­li kao važna, pita­nje mora­la je naj­va­žni­je – pita­nje koje obu­hva­ta sva ostala.

Posto­je dve kon­ku­rent­ske teo­ri­je o mora­lu koje danas domi­ni­ra­ju u Ame­ri­ci. Moral­ni kod koji domi­ni­ra na levi­ci je subjek­ti­vi­zam. Pre­ma levi­ča­ri­ma nije­dan život­ni stil (i nijed­na drža­va) nije ni bolji ni gori od bilo kog dru­gog; ne posto­ji ništa apso­lut­no isprav­no ili pogre­šno, jed­nom reč­ju – ame­rič­ki narod mora svo­je inte­re­se da pri­la­go­di shva­ta­nji­ma i inte­re­si­ma drugih.

Levi­čar­skom gle­di­štu suprot­sta­vi­te reli­gi­o­zni kod koji domi­ni­ra na desni­ci. Pre­ma ovom moral­nom shva­ta­nju, subjek­ti­vi­zam levi­ce je odba­čen i zame­njen izve­sno­šću koja svo­je pore­klo ima u misti­ci­zu i pri­vr­že­no­sti reči Boži­je obja­ve. Po ovom sta­no­vi­štu, ame­rič­ki narod mora svo­je inte­re­se pri­la­go­di­ti shva­ta­nji­ma i inte­re­si­ma judeo-hri­šćan­skog Boga.

Od ta dva moral­na koda, reli­gi­o­zni kod je pre­o­vla­đu­ju­ći u Ame­ri­ci. Nije teško vide­ti zbog čega. Reli­gi­o­zno sta­no­vi­šte ne tre­ti­ra moral kao slo­bo­du da sva­ko radi šta hoće, već ga uzi­ma ozbilj­no. Bili bismo pred teškim isku­še­njem ako bismo hte­li da nađe­mo oso­bu koja bi leče­nom nar­ko­ma­nu hte­la da kaže da mu je u živo­tu potreb­no više subjek­ti­vi­zma, ali bismo veo­ma lako našli gomi­lu lju­di koja bi nar­ko­ma­nu rekla da tre­ba da svoj život posve­ti Isu­su. U odsu­stvu raci­o­nal­nog koda, reli­gi­ja svo­je ver­ni­ke snab­de­va moral­nim samo­po­u­zda­njem koje im subjek­ti­vi­zam ne može dati.

Pa ipak, reli­gi­ja je besmi­sli­ca na šta­ka­ma. Ume­sto da moral zasnu­je na raci­o­nal­nim prin­ci­pi­ma, reli­gi­ja moral pre­tva­ra u stvar vere. Napo­slet­ku, homo­sek­su­al­ci koji tra­že pra­vo da oza­ko­ne svoj odnos nisu pret­nja ni za koga, ponaj­ma­nje za tako sta­ru insti­tu­ci­ju kao što je brak. Iako uspeh anti-gej ini­ci­ja­ti­va ne bi imao nika­kvog zna­ča­ja za oču­va­nje nji­ho­vih vred­no­sti, reli­gi­o­zni lju­di misle drugačije.

Reli­gi­o­zne besmi­sli­ce ima­ju uti­ca­ja i na dru­ge obla­sti živo­ta. Koli­ko puta dosa­da smo čuli pred­sed­ni­ka Buša da od pita­nja slo­bo­de na Bli­skom isto­ku pra­vi moral­no pita­nje, posta­vlja­ju­ći tu slo­bo­du kad dar Sve­mo­gu­ćeg a ne kao nužan (i raci­o­nal­no oprav­dan) uslov ljud­skog opstan­ka i napretka?

I kako pred­sed­nik misli da svoj argu­ment pomi­ri sa musli­ma­ni­ma, čija sop­stve­na vera ih vodi do vero­va­nja u poko­ra­va­nje Ala­hu, pri­kla­nja­nje šeri­jat­skom zako­nu i glo­bal­nom islam­skom dži­ha­du? Ume­sto da ponu­di ube­dlji­vu alter­na­ti­vu, pred­sed­nik je filo­zo­fi­ju koja je bila idej­ni pokre­tač ubi­ja­nja naših lju­di nazvao reli­gi­jom mira. Pred­sed­nik Buš je vođa koji reli­gi­o­znim argu­men­ti­ma suprot­sta­vlja reli­gi­o­zne argu­men­te. Takva stra­te­gi­ja nema izgle­da na uspeh.

Nala­zi­mo se zaro­blje­ni u suko­bu sa pro­po­ved­ni­ci­ma novog mrač­nja­štva — kako spolj­nim, tako i unu­tra­šnjim. Uko­li­ko je levi­čar­ska subjek­ti­vi­stič­ka moral­nost nemoć­na i vodi­la bi nas ka kašem slo­mu, desni­čar­ska reli­gi­o­zna moral­nost ne zao­sta­je mno­go za njom. Među­tim, na ovim izbo­ri­ma mogli smo da bira­mo samo izme­đu ove dve opcije.

Potreb­no nam je nešto bolje. Odgo­vor nije ni da su sve stva­ri iste, ni da je sve u ruka­ma Boga. Odgo­vor je u odba­ci­va­nju sta­re i pri­hva­ta­nju nove, raci­o­nal­ne filo­zo­fi­je. Oče­vi osni­va­či su nas mno­go zadu­ži­li kada su odba­ci­li božan­sko pra­vo kra­lje­va i pro­kla­mo­va­li da ima­ju osnov­no pra­vo na život, slo­bo­du i svo­ji­nu. Kažeš da želiš revo­lu­ci­ju? Izu­ča­vaj filo­zo­fi­ju od onih koji kažu da je u tvo­joj moći da vidiš stvar­nost objek­tiv­no, delaj u skla­du sa onim što vidiš i u skla­du sa raci­o­nal­nim moral­nim kodom – i ima­ćeš je.

Nic­ho­las Pro­ven­zo, “The Revo­lu­ti­on will be Phi­lo­sop­hic”, pre­u­ze­to sa saj­ta Capi­ta­lism­Ma­ga­zi­ne. Autor je osni­vač i pred­sed­nik Cen­ter for the Advan­ce­ment of Capi­ta­lism. Pre­vod: Bori­slav Ristić