Revolucija će biti filozofska

Prema rezultatima istraživanja o motivima glasanja koje su obavili Edison/Mitofsky, glavna stvar koju su Amerikanci imali na umu, izlazeći prošlog utorka na izbore, nije bio ni rat protiv terorizma, ni rat u Iraku, niti stanje ekonomije. Umesto toga, osnovno pitanje koje su građani postavljali ticalo se “moralnih vrednosti”, što je očigledno čudan izbor za naciju koja je bolno podeljena aktuelnim ratom. Od 22% građana za koje su moralne vrednosti bile primarni motiv njihovog glasanja, njih 80% se opredelilo za reizbor predsednika Buša, u poređenju sa njih 18% koji su glasali za senatora Kerija. Od svih pitanja koja su glasači naveli kao važna, pitanje morala je najvažnije – pitanje koje obuhvata sva ostala.

Postoje dve konkurentske teorije o moralu koje danas dominiraju u Americi. Moralni kod koji dominira na levici je subjektivizam. Prema levičarima nijedan životni stil (i nijedna država) nije ni bolji ni gori od bilo kog drugog; ne postoji ništa apsolutno ispravno ili pogrešno, jednom rečju – američki narod mora svoje interese da prilagodi shvatanjima i interesima drugih.

Levičarskom gledištu suprotstavite religiozni kod koji dominira na desnici. Prema ovom moralnom shvatanju, subjektivizam levice je odbačen i zamenjen izvesnošću koja svoje poreklo ima u misticizu i privrženosti reči Božije objave. Po ovom stanovištu, američki narod mora svoje interese prilagoditi shvatanjima i interesima judeo-hrišćanskog Boga.

Od ta dva moralna koda, religiozni kod je preovlađujući u Americi. Nije teško videti zbog čega. Religiozno stanovište ne tretira moral kao slobodu da svako radi šta hoće, već ga uzima ozbiljno. Bili bismo pred teškim iskušenjem ako bismo hteli da nađemo osobu koja bi lečenom narkomanu htela da kaže da mu je u životu potrebno više subjektivizma, ali bismo veoma lako našli gomilu ljudi koja bi narkomanu rekla da treba da svoj život posveti Isusu. U odsustvu racionalnog koda, religija svoje vernike snabdeva moralnim samopouzdanjem koje im subjektivizam ne može dati.

Pa ipak, religija je besmislica na štakama. Umesto da moral zasnuje na racionalnim principima, religija moral pretvara u stvar vere. Naposletku, homoseksualci koji traže pravo da ozakone svoj odnos nisu pretnja ni za koga, ponajmanje za tako staru instituciju kao što je brak. Iako uspeh anti-gej inicijativa ne bi imao nikakvog značaja za očuvanje njihovih vrednosti, religiozni ljudi misle drugačije.

Religiozne besmislice imaju uticaja i na druge oblasti života. Koliko puta dosada smo čuli predsednika Buša da od pitanja slobode na Bliskom istoku pravi moralno pitanje, postavljajući tu slobodu kad dar Svemogućeg a ne kao nužan (i racionalno opravdan) uslov ljudskog opstanka i napretka?

I kako predsednik misli da svoj argument pomiri sa muslimanima, čija sopstvena vera ih vodi do verovanja u pokoravanje Alahu, priklanjanje šerijatskom zakonu i globalnom islamskom džihadu? Umesto da ponudi ubedljivu alternativu, predsednik je filozofiju koja je bila idejni pokretač ubijanja naših ljudi nazvao religijom mira. Predsednik Buš je vođa koji religioznim argumentima suprotstavlja religiozne argumente. Takva strategija nema izgleda na uspeh.

Nalazimo se zarobljeni u sukobu sa propovednicima novog mračnjaštva – kako spoljnim, tako i unutrašnjim. Ukoliko je levičarska subjektivistička moralnost nemoćna i vodila bi nas ka kašem slomu, desničarska religiozna moralnost ne zaostaje mnogo za njom. Međutim, na ovim izborima mogli smo da biramo samo između ove dve opcije.

Potrebno nam je nešto bolje. Odgovor nije ni da su sve stvari iste, ni da je sve u rukama Boga. Odgovor je u odbacivanju stare i prihvatanju nove, racionalne filozofije. Očevi osnivači su nas mnogo zadužili kada su odbacili božansko pravo kraljeva i proklamovali da imaju osnovno pravo na život, slobodu i svojinu. Kažeš da želiš revoluciju? Izučavaj filozofiju od onih koji kažu da je u tvojoj moći da vidiš stvarnost objektivno, delaj u skladu sa onim što vidiš i u skladu sa racionalnim moralnim kodom – i imaćeš je.

Nicholas Provenzo, “The Revolution will be Philosophic”, preuzeto sa sajta CapitalismMagazine. Autor je osnivač i predsednik Center for the Advancement of Capitalism. Prevod: Borislav Ristić