Bolest apismenta
Domaćim i stranim kritičarima spoljne politike predsednika Buša zajedničke su karakteristike i vizije koje su u prošlosti uzrokovale haos svetskih razmera i neizrecivi gubitak ljudskih života. Ti ljudi veruju da pregovori, politika apismenta i popuštanje zahtevima totalitarnih vođa mogu da ove odobrovolje. Njihova vizija ne samo da ima dugu istoriju promašaja, vec i razorne posledice.
Tokom kasnih 1930-tih, Francuska i Britanija su se nadale da ce dopuštanjem Adolfu Hitleru da anektira Sudete od Čehoslovačke zadovoljiti njegove teritorijalne ambicije. To se dešavalo nakon iscrpljujucih Nemačkih nasrtaja na osnove Versajskog ugovora po završetku Prvog svetskog rata. Politika apismenta nije davala rezultate. Na nju se gledalo kao na slabost, a ona je jednostvno okuražila Hitlera.
Pri kraju Drugog svetskog rata, na konferenciji na Jalti, Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt su mislili da odricanjem od Istočne Evrope i pravljenjem drugih ustupaka, koji su bili obeležili poluvekovni Hladni rat i sovjetsko/kineski ekspanzionizam, mogu umiriti Josifa Staljina. Umorni od rata, zapadnjaci su se nadali da ce okrutni tiranin delovati u pravom pravcu. Propuštanje da se Staljinu stane na put imalo je za posledicu neizrecive grozote, porobljavanje i ljudsku patnju.
Interesantno je da su levičarski mirovnjaci komunističke vođe lišili oštre kritike koju su upucivali na Hitlerov račun, iako je pred komunističkim zločinima Hitlerov pokolj 21 miliona ljudi izgledao gotovo kao amaterska stvar. Prema istraživanju profesora R. Dž. Ramela, objavljenom u knjizi Ubijeni od države, od 1917 do njegovog sloma, Sovjetski Savez je ubio ili prouzrokovao smrt 61 miliona ljudi, uglavnom svojih gražana. Od 1949, Mao Cedungov režim u komunističkoj Kini, odgovoran je za smrt 35 miliona sopstvenih građana.
Istorija se nikad ne ponavlja u istom obliku, ali vizija ranijih mirovnjaka bila je deo vizije Zapada o tome kako treba delovati prema Sadamu Huseinu. Posle totalnog poraza u Prvom zalivskom ratu, Irak je pristao na mirovne uslove koalicije. Nakon što je dokument potpisan, Iračani su na sve načine pokušavali da onemoguće sprovođenje tih uslova, naročito UN-ove inspekcije oružja.
Zapadnjački mirovnjaci, naročito Evropljani, prilično su blagonaklono gledali na Sadamovo kršenje mirovnih uslova, na način sličan onom na koji su njihovi parnjaci ranije gledali na Hitlerovo narušavanje mirovnih uslova iz Versajskog ugovora. Da su Britanci ili Francuzi izvršili vojni napad na Nemačku između 1934 i 1935, kada je Hitler tek počeo da izgrađuje svoju vojsku, kršeći time odredbe Versajskog ugovora, i pre nego što je u potpunosti razvio svoju vojnu sposobnost, on bi bio poražen a najmanje 50 miliona života bi bilo sačuvano.
Šta odvraća teroriste? Nastojimo da ih sprečimo ili ubijemo. Šta odvraća države koje teroristima pružaju utočište ili ih pomažu. Njima smo pokazali razornu snagu s kojom smo spremni da se obrušimo na njih. Nezavisno od toga da li ćemo na kraju u Iraku pronaći nuklearno, hemijsko ili biološko oružje, kao rezultat naših akcija u Iraku i Avganistanu poslata je jasna poruka. Danas ceo svet zna ono što nije znao u prošlosti – da imamo volju da uništimo svaku državu koja podržava terorizam. Primer korisnosti od takve poruke jeste to što je libijski lider Moamar Gadafi odlučio da se odrekne svog programa naoružanja i što će Iran i Severna Koreja preispitati svoje planove.
Neki mirovnjaci bi voleli da prestanemo s tim i uzmaknemo pred terorističkim pretnjama, kao što su to uradili Španija i Filipini. Drugi bi, pogotovo naši sve više antisemitski nastrojeni evropski saveznici, voleli da budemo “nepristrasni” u palestinsko-izraelskom sukobu. Nepristrasnost bismo mogli prevesti kao napuštanje Izraela. Takav potez ne bi doneo rezultate bolje od onih kada je britanski premijer Nevil Čemberlen pustio Čehoslovake niz vodu Hitleru.
Nema dokaza da današnji fanatični teroristi i države koje su im privržene uopšte imaju sluha za kompromis i pregovore. Oni žele da poraze Zapad, a upravo to bi mogli i da ostvare sa obećanjem predsedničkog kandidata Džona Kerija da će, ako bude bio izabran, voditi “senzitivniji rat protiv terorizma”.
Volter Vilijams – preuzeto sa sajta Capitalism Magazine. Prevod: Borislav Ristić
