Principi spoljne politike
Gospodo, opet vas pozivam da zajedno bacimo pogled preko mora. I pošto želim da budem sasvim pravedan, reći ću vam šta mislim da su ispravni principi spoljne politike, a zatim ću, ukoliko mi vaše strpljenje i moja snaga dopuste, ukratko izložiti nekoliko odstupanja od tih principa koja su se dogodila poslednjih godina.
Odmah prelazim na ispravne principe spoljne politike. Prva stvar je jačanje snage imperije pravednim zakonima i štednjom u zemlji – time se stvaraju dva velika elementa nacionalne moći, naime bogatstvo, koje je fizički element, i jedinstvo i zadovoljstvo, koji su moralni elementi – i čuvanje snage imperije za velike i značajne spoljne događaje. Ovo je moj prvi princip spoljne politike: dobra vlada unutra u zemlji. Moj drugi princip spoljne politike jeste da njen cilj treba da je čuva za sve narode sveta – a naročito hrišćanske narode – blagodeti mira. To je moj drugi princip.
Moj treći princip je ovo. Gospodo, čak i kad činimo dobre stvari, možemo ih činiti na tako rđav način da potpuno pokvarimo njihovo blagotvorno dejstvo; ako bismo uzeli na sebe ulogu apostola mira i vršili je tako da pružimo utisak drugim narodima da smatramo da imamo veće pravo od njih na mišljenje o tom predmetu, ili poricali njihovo pravo u tom pogledu – onda bismo vrlo verovatno poništili svu vrednost svojih doktrina. Po mom mišljenju, treći mudar princip je ovo: da se trudimo što bolje možemo da jačamo i podržavamo evropski sporazum, da držimo sve evropske sile u nekoj vrsti saveza. A zašto? Zato što bi to što su sve u zajedničkom savezu sputavalo i kočilo sebične ciljeve svake od njih. Nisam ovde da laskam Engleskoj niti kojoj drugoj državi. One imaju sebične ciljeve a, na žalost, poslednjih godina pokazali smo da i mi imamo sebične ciljeve. Ali zajednička akcija je kobna po sebične ciljeve. Zajednička akcija pretpostavlja zajedničke ciljeve; a jedini ciljevi radi kojih možete udružiti evropske sile jedu ciljevi povezani sa zajedničkim dobrom svih njih. To je, gospodo, moj treći princip spoljne politike.
Moj četvrti princip je da treba izbegavati nepotrebne i teške obaveze. Možete se hvaliti njima. Možete reći da njima stičete ugled svojoj zemlji. Možete izjaviti da sada Englez može da drži glavu visoko među narodima. Možete isticati da on sada nije u rukama liberalne vlade koja ne misli ni na šta sem na funte, šilinge i penije. Ali na šta se sve to svodi, gospodo? To se svodi na to da vi povećavate svoje obaveze bez povećavanja svoje snage; a ako povećavate obaveze bez povećavanja snage, vi smanjujete snagu, vi je ništite; vi stvarno smanjujete imperiju, a ne povećavate. Vi je činite manje sposobnom da vrši svoju dužnost; vi je činite manje dragocenim nasleđem za buduća pokolenja.
Moj peti princip, gospodo, jeste priznavanje ravnopravnosti svih naroda. Možete biti naklonjeniji jednom narodu nego drugom. U izvesnim okolnostima čak i morate biti naklonjeniji jednom narodu nego drugom. Vi obično najviše volite one narode koji su vam najbliži po jeziku, krvi i religiji, ili čije okolnosti u datom vremenu pružaju najviše razloga za vašu naklonost. Ali sa gledišta prava, svi su narodi jednaki, i nemate prava da uspostavljate sistem u kome bi jedan narod bio stavljen pod moralnu sumnju ili špijunažu, ili postao predmet stalne pogrde. Ako činite to, a naročito ako pridajete sebi veću važnost, farisejsku superiornost nad svima njima, onda možete govoriti o rodoljublju do mile volje, ali ste u stvari rđav priatelj vaše zemlje, i potkopavanjem osnove i ugleda koji vaša zemlja uživa među drugim narodima vi joj stvarno nanosite najveću štetu. Izložio sam vam gospodo, pet principa spoljne politike. Dopustite da vam izložim šesti, i onda sam završio.
Šesti princip, po mom, mišljenju, jesta da spoljna politika Engleske, u granicama koje sam opisao, mora biti nadahnuta ljubavlju za slobodom. Treba da postoji naklonost slobodi, želja da joj se da širina, zasnovana, ne na vizionarskim idejama, već na dugom iskustvu mnogih pokolenja na ovom srećnom ostrvu da u slobodi leže najčvršće osnove kako rodoljublja tako i javnog mira i poretka; i najbolje osnove za razvitak individualnog karaktera i najbolje sredstvo za stvaranje opšteg narodnog blagostanja. U spoljnoj politici ove zemlje ime Kaninga uvek će se poštovati; ime Rasela uvek će se poštovati; i ime Palmerstona uvek će poštovati oni koji se sećaju stvaranja Kraljevine Belgije i ujedinjenja Italije. To je ta naklonost slobodi – ne naklonost neredu, već, naprotiv, naklonost zasnovana na najdubljoj ljubavi prema miru i poretku – koja treba da bude atmosfera u kojoj živi i kreće se britanski ministar inostranih poslova.
Vilijam Gledston – Preuzeto iz knjige: BESEDE – izbor iz svetskog besedništva. Prevod: Andreja Vražalić
