Neprijatelj manje
Trenutkom hapšenja svrgnutog iračkog diktatora Sadama Huseina svet je dobio neprijatelja manje, a sam Sadam pravo na pravedno suđenje, upravo ono pravo koje je Sadam uskratio stotinama hiljada svojih političkih neprijatelja inače sunarodnika rasutim po divljim grobljima na teritoriji Iraka. Sadam je bio srećniji i od stotine hiljada Kurda na severu Iraka koje je više od deceniju divljački proganjao. Sadam je bio srećniji i od više hiljada stanovnika zemalja sa kojima se Irak graniči, koji su živote izgubili pod skadovima ispaljenim sa teritorije koju je on kontrolisao. Sadamove žrtve za razliku od njega nisu imale pravo na pošteno i pravedno suđenje, njima je Sadam sudio lično, vođen diktatorskom pomračenom svešću.
Gotovo da nema ozbiljnije države čija diplomatija nije pozdravila hapšenje Sadama Huseina. Sadamovo hapšenje sa odobravanjem dočekale su i one zemlje čija je zvanična politika bila protiv američke intervencije u Iraku. Posebno ohrabruju saopštenja ministarstava spoljnih poslova Nemačke i Francuske koje pozdravljaju Sadamovo privođenje pravdi, upravo onih zemalja koje su se protivile, svaka na svoj način, američkoj intervenciji u Iraku. Stoga se ove dve zemlje ne mogu podičiti doslednim vođenjem politike u odnosu na Irak, jer Sadamovo hapšenje ne bi bilo moguće bez intervencije, a male su šanse da bi se diktator poput Sadama dobrovoljno predao.
Sadamovo hapšenje neće svet osloboditi od terorističke pošasti ali je korak napred u tom smeru. Dokle god bude autoritatnih i diktatorskih režima u svetu i diktatora koji se ispod gomile nabacanog đubreta u iskopanim jazbinama kriju od svog naroda i odgovornosti za zločine koje su prouzrokovali, dotle će biti i nevinih žrtava prouzrokovanih od strane onih fanatika koji su stali pod diktatorev kišobran.
Brojne palate koje je Sadam za sobom ostavio nisu njegova prava slika već samo maska sagrađena na kostima svog naroda. Prava slika Sadama Huseina je početkom decembra obišla svet. Film koji je na konferenciji za novinare u Bagdadu emitovan, neposredno po Sadamovom privođenju pravdi, predstavio je diktatora u svojoj pravoj odeždi. Na njoj Sadam izgleda prirodno dok se nad njim obavlja sanitarni pregled i traže gnjide u njegovoj masnoj i prvljavoj kosi. To je jedini snimak kojim se Sadam može ponositi, jer je mnogo autentičniji od njegovih snimaka na kojima on vitla mačem u sred svoje palate ili otpozdravlja deci.
Izvori bliski američkoj vojsci u Iraku posvedočili su svetskim medijima da se u trenutcima hapšenja Husein pozvao na legalnost i legitimitet svoje doskorašnje funkcije. Sadam Husein je tvrdio da je on legalno izabrani predsednik Iraka i da zahteva pregovore sa predsednikom SAD Džordžom Bušom lično.
Sadam Husein bi zbilja bio upravu kad bi govorio istinu. Sadam Husein jeste bio predsednik Iraka ali se o njegovoj legitimitetu kao predsednika i legalitetu njegovog boravka na toj funkciji može izneti niz argumenata koji mu nikako ne idu u prilog. U poslednjih četrnaest godina Sadam Husein nije raspisao ni jedne slobodne i demokratske izbore na kojima bi stekao legitimitet kao predsednik.
U tih četrnaest godina u Iraku izbora jeste bilo ali njihov legitimitet nije priznat u međunarodnoj zajednici, nije bilo relevantnih posmatrača, tako da je bilo moguće da Sadam za sebe na njima pribavi gotovo stoporocentnu podršku. Na izborima u Iraku u tom periodu nije učestvovao ni jedan Sadamov oponent, tako da je Sadamova funkcija svaku kopču sa legalitetom i legitimitetom odavno izgubila. Dakle Sadam se lažno predstavljao u trenutku hapšenja. U suprotnom svakako bi se sa njim u trenucima hapšenja pregovaralo o njegovoj predaji.
Zanimljivo je i to šta je Sadam u tim imaginarnim pregovorima sa Džordžom Bušom mogao ponuditi sem svoje jazbine koja se sastojala od tri kvadratna metra, tri kalašnjikova, dva pištolja i 750 000 dolara otetih od iračkog naroda. Dakle, vrlo zanimljiv ulog u pregovorima. Možda je Sadam očekivao da ulog trampi za sopstvenu slobodu. Ovo svedoči o tome da je Husein izgubio vezu sa realnošću.
Tragikomično takođe deluje Sadamovo pozivanje na islam, naročito kad se uzme u obzir njegovo angažovanje u socijalističkom pokretu svoje zemlje. Sadam je vladao Irakom uz pomoć svoje BAAS partije, čija je ideologija socijalistička, i u ime te ideologije pale su žrtve mnogih muslimana u Iraku i okolnim zemljama. Sadamove žrtve su uglavnom muslimani.
Pred kraj svoje vladavine Sadam se pozivao na islam kao na slamku spasa, računajući na podršku ekstremnih terorističkih muslimanskih organizacija. Sadam je sa islamistima pokušao da napravi pakt protiv zajedničkog neprijatelja — SAD. Cenu tog pakta Sadam Husein je platio, kao što će je platiti i oni sa kojima je pakt pravljen.
Darko Velimirović
