Fašizam (1)

You may also like...

  • Inspektor

    Postavlja se pitanje, ako je toliko besmislen i neuspešan privredni sistem bio pod nacistima, koji se olako izjednačava sa socijalizmom, kako onda objasniti:

    1. da se broj automobila na 1.000 stanovnika u Nemačkoj, povećao sa 19 u 32′ na 35 u 38′ godini? Kroz ceo tekst se podvlači da su porezi bili sve veći, a poznato je da su nacisti 33′ smanjili poreze na kupovinu autombila. To je lenjinističko-socijalistička politika ili kapitalistička?
    2. Celokupna industrijska proizvodnja povećana je 144 % nego 32′ i premašila najviši uspeh iz 29′. Bio je nedostatak sirovina, ali je povećana količina dobinenih vlakana sa 5.500 metričnih tona u 33′ na 155.000 m. t. u 39′. Zatim povećana je proizvodnja gvožđa sa 843.000 m.t u prva tri meseca 38′ na 1.226.000 m.t u 39′.
    3. Nezaposlenost je gotovo iskorenjena. Čak je Nemačka počela da oskudeva u radnoj snazi, pa su hilterovci bili prinuđeni da racionalizuju raposred ponude rada po industrijskim granama. Kako to uklopiti u sliku opšteg sunovrata koju konstruiše ovaj tekst?
    4. Ukoliko je celokupno privredno okruženje bilo destimulišuće, kako objasniti inovatorstvo nemačkih naučnika i inženjera, koji su pronašli razne vrste sintetičkih sirovina (među njima veštačka guma) i mašinskih proizvoda? Otkud toliko ubojito oružje, tenkovi, topovi i avioni? Prisetimo se, Nemačka je pregazila Francusku za par nedelja, porobila celu Evropu, a Englesku sabila u mišju rupu.
    5. Kaže se da profiti nisu bili sigurni, a šta su bile zagarntovane zarade u industriji vune, špirita i sintetičkog kaučuka? Da nije i to karakteristika komunizma?

    • Radivoje Ognjanović

      Najveći problem socijalista je u tome što ne mogu da shvate jednu tako prostu Hazlitovu rečenicu:

      “Umetnost ekonomije se ne sastoji samo od posmatranja neposrednih posledica nekog čina ili politike, već i od sagledavanja dugoročnih posledica; ona se ne sastoji samo od praćenja posledica koje će ta politika ostaviti na samo jednu grupu ljudi, već se mora sagledati njen uticaj na sve grupe ljudi.”
      (O tome sta je slobodno trziste imate vise u tekstu “Vidljivo i nevidljivo”)

      Donositi zaključke na osnovu posmatranja proizvodnje u jednom kratkom periodu, jednog ili nekoliko proizvoda, a ne videti dugi rok i celinu – posledica je nerazumevanja uzroka i posledica i nesposobnosti povezivanja delova u celinu. Ekonomija se bavi SVIM tržišnim pojavama i svim njenim aspektima.
      (O tome šta je ekonomija imate više u tekstu “Ekonomija i pseudoekonomija:)

      Kada kažete da je industrijska proizvodanja povećana za 144%, onda time pokazujete da živite u socijalističkom svetu iluzija jer ne znate da se privreda jedne zemlje NE MOŽE IZMERITI. Jednostavno, kako to kaže Mizes: “Ne postoji tako nešto kao kvantitativna ekonomija”.
      (Više o tome možete pročitati u tekstu “Privredni rast”)

      Jedno je imati nezaposlenost u slobodnom tržišnom sistemu, a sasvim drugo u socijalističkom sistemu. I u Sovjetskom Savezu, i u bivšoj SFRJ, kao i u današnjoj Severnoj Koreji možete imati punu zaposlenost, a onda se odjednom ta “puna zaposlenost” pretvori u opšte beznađe i masovnu nezaposlenost. Od otvorene nezaposlenosti gora je samo jedna stvar – potisnuta nezaposlenost.

      Kada imate jednu veliku socijalističku državu onda je tačno da u toj državi može doći do nekih inovacija, ali se postavlja pitanje kolika je CENA tih inovacija. Ako izuzmemo vojnu industriju, onda vidimo da čak ni bivši SSSR nije bio sposoban da stvori nijednu inovaciju. Ili, kako to lepo kaže Mizes: “Čak i ona tehnološka dostignuća kojima su se socijalisti ponosili – nisu bila ništa drugo do samo trapave imitacije zapadne tehnologije.”

      Sa druge strane, ako posmatramo jednu malu socijalističku državu (kao što je socijalistička Srbija) onda vidimo da ta država, uprkos desetinama hiljada “stručnjaka” i “naucnika”, nije sposobna da stvori niti jednu jedinu inovaciju. Upravo zbog toga što u socijalizmu nema razvoja tehnologije – socijalizam nije sistem progresa i stvaranja kapitala, već sistem dezintegracije i uništavanja postojećeg kapitala.

      Kada govorite o profitima, onda vam je očigledno promakao poveći deo teksta:

      “Tačno je da je u nacističkoj Nemačkoj postojao profit, tačno je i da su neka preduzeća pravila veći profit nego u godinama pre dolaska nacista, ali je to potpuno beznačajan podatak ako se ne zna kakva je dalja sudbina tih profita bila. Celokupna potrošnja je bila strogo kontrolisana. Nijedan kapitalista ili preduzetnik, niti bilo ko drugi, nije imao slobodu da svoj novac potroši onako kako on to sam želi, već je svako morao trošiti samo u
      skladu sa svojim statusom ili pozicijom “služenja narodu”. Sav višak (nepotrošeni dohodak) je morao biti deponovan u banku ili investiran u kupovinu državnih obveznica ili akcija nemačkih korporacija, koje su bile pod potpunom kontrolom vlasti…

      Dakle, ako je lična potrošnja strogo ograničena i kontrolisana od strane vlasti, i ako je celokupan nepotrošeni dohodak, na jedan ili drugi način, morao biti vraćen nazad vlastima, onda je potpuno jasno da su ti “visoki profiti” bili ništa drugo do suptilni metod oporezivanja. Potrošači su bili primorani da kupuju skupe proizvode i samim tim svi biznisi su bili nominalno profitabilni, a što veći profiti – to veći državni fondovi. Sav nepotrošeni novac se vlastima vraćao ili putem poreza ili putem prinudnih pozajmica, ali svi oni koji su se barem malo razumeli u ekonomiju veoma su dobro znali da će sve te pozajmice jednog dana MORATI BITI PONIŠTENE.”

      Kada sam pisao ovaj tekst nije mi bila namera da govorim o istoriji, već o SADAŠNjOSTI. Ono što ste imali u Nemačkoj sada imate u celom svetu. Ako ste pročitali tekstvove “Novac”, “Kreditni novac” i Ekonomski ciklusi”, onda vam mora biti jasno da kada se sistem preplavi lažnim novcem onda nikakva realna štednja nije moguća. Tu se ne radi o
      štednji, već o najobičnojoj knjigovodstvenoj fikciji.

      Zato Rodbard kaže sledeće:

      “Bez obzira da li danas novac “čuvali” u bankama ili “investirali” u: penzione fondove, investicione fondove, akcije, obveznice, zdravstveno osiguranje, osiguravajuće kompanije i tome slično – najveći deo toga novca će biti izgubljen jer je ekonomski sistem zamenjen piramidalnim sistemom.”

      Kapitalizam nije sistem osvajanja, već sistem mirne saradnje među ljudima. Nacisti su sve karte bacili na jačanje vojne sile jer im cilj nije bila ekonomija – već pljačka. Zagovarati sistem fašizma je isto što i zagovarati sistem pljačke.

      Liberalizam sa svim tim nema ništa. Liberalizam je sistem mira, a ne rata. Etatizam uvek vodi ka ratu. Zato Mizes kaže: “Svi oni koji žele mir među narodima – moraju se boriti protiv etatizma”.

      Ako ljudi ne žele sistem saradnje i nenasilja, već rat – onda im tu liberali ne mogu pomoći. Svi oni koji zagovaraju nasilje imaju razloga da budu zadovoljni jer će im se, pre ili kasnije, želje ispuniti.

      • Inspektor

        Vi se u ovom tekstu služite zaključivanjem na osnovu
        formalne analogije između različitih oblika privrednih sistema i pokušavate na
        osnovu toga da potvrdite tezu nacizam = socijalizam. Takvim načinom mogli bi
        smo da tvrdimo da imate dve noge kao nacista, dve ruke kao nacista, zatupate
        pravo privatne svojine kao nacista, dakle zaključak bio bio da ste i vi
        nacista. Mislim da ćemo se složiti da je neodrživost takvog rezonovanja
        očigledna.

        Socijalizam obično podrazumeva doktrine (ali ne kod i svih,
        npr. razni utopisti) koje postavljaju postulat o ukidanju privatne svojine.
        Nacistima to nikada nije bila glavna tačka niti ideološka opsesija, dok je to
        kod komunista neodložni zahtev. Međutim, vi jednostavno prelazite preko toga,
        kao da inspiracije u različitim ideologijama jednostavno nisu bitne za
        praktičnu politiku.

        Tačno je bilo je državnih preduzeća, tačno je bilo je
        pojedinačnih nacionalizacija, ali je tačno i da su nacisti sprovodili i
        privatizaciju mnogih javnih preduzeća. Uzmimo na primer same banke: Deutsche Bank und Disconto-Gesellschaft, Golddiskontbank i
        Dresdner Bank. Prema tome, kako to može biti “socijalistička” politika? Privatizovana su bile i Nemačke železnice (Deutsche
        Reichsbahn), najveća do tada poznato javno preduzeće na svetu toga vremena!
        Dodajmo ovde i razna preduzeća u brodogradnji, metalurugiji itd. O nekakvoj socijalističkoj eksproprijaciji nema ni govora u nacizmu. Upravo obrnuto!

        Sve što ste nabrojali u tekstu, hitlerovci su bili prinuđeni
        da učine zbog nedostatka sirovina koje je zahtevala ambiciozna proizvodnja
        naoružanja, naravno rad i same civilne industrije. Nemačka je bila u nezavidnom
        geopolitičkom položaju posle poraza u I svetskom ratu, sa velikim dugovima,
        oduzetom rurskom oblašću i velikim problemima u ekonomiji. Na to treba dodati
        nemogućnost eksploatisanja kolonija, koje su posedovale druge evropske države,
        a koje su bile njeni glavni takmaci. Nerealno je očekivati da bi slobodnom
        trgovinom Nemačka mogla da obezbedi željene količine bez ikakvih ograničenja.

        Racionalizacija potrošnje je bila nužna. Prema tome, ovde
        nije nedostatak sirovina izazvan funkcionisanjem komandne nacističke privrede,
        već objektivnim datostima. Da se ne ponavljam, podaci pokazuju (koristim se
        izveštajem koji je podneo Vilhem Bauer Američkom institutu u Berlinu, 11.
        avgusta 1938. godine) da je Nemačka uspela dramatično povećati proizvodnju
        gvožđa čak i nafte. Nedostatak sirovina podstakao je istraživanja, pa su nađene
        zamene (najpoznatiji pronalazak tog vremena je buna – veštačka guma).

        Povećani broj automobila na ulici, nepregledna količina roba
        u prodavnicama, zatim količina tenkova i topova u kasarnama nisu imaginarne
        kvantitavne jedinice, kako bi to hteo da kaže Ludvig fon Mizes, nego opipljive
        stvari.

        • Milan Rakonjac

          Tačno, ali sve je rađeno preko kontrolisane primarne emisije i stroge kontrole tokova novca koje su natrag upumpavane u privredu preko investicija. To je naravno moguće kada imate monetu pod kontrolom matične štamparije. Svedeno, svaki godišnji deficit je značio socijalizaciju preko svih poreskih obveznika.
          Posebna je tema siromaštva u Nemačkoj, gde na veoma nisku osnovu privrednih akcija, nemački kralj postaje primoran da napravi težak kompromis oko imenovanja kancelara iz redova nacional-socijalista. Sledljivo, kad imate nisku osnovicu za statistički uzor, svakako za posledicu dobijate visoke stope rasta…

        • Milan Rakonjac

          Tačno. Sve je rađeno preko primarne emisije i kontrolisanih tokova novca koji su podržavale domaće investiranje. Svedeno, to znači da se proizvonja finansirala primarnom emisijom, a sledljiva inflacija se amortizovala socijalizacijom na devalvirane kontrolisane cene. U pogledu rasta, jasno je da niska vrednost baze i osnove znači veću mogućnost rasta. Dakle, nemojte zaboraviti da je nemački kralj ustupio mesto kancelara nacional-socijalistima, teška srca, gledajući u njih kao poslednji adut koji znači šansu beg Nemačke iz teške ekonomske situacije…

        • oberi-nspektor

          Ko nije socijalista u 19oj, taj nema srca, ko je još uvek socijalista u 30oj, nema mozga. (Bizmark).

          • Radivoje Ognjanović

            Upravo je Bizmarkova Socijalpolitika, zbog privida uspesnosti, utrla put kasnijem socijalistickom zlu.

            Ako znamo da je Bizmark to ucinio 1881 godine, i ako znamo da je Bizmark tada imao sezdeset i sest godina, onda se, na osnovu same Bizmarkove izjave, namece logican zakljucak da upravo Bizmark nije imao mozga.

            Da li Bizmar stvarno nije imao mozga ili se samo pravio da nema mozga, to ne znamo, ali je cinjenica, kako to sjajno kaze Mizes, da je Bizmаrkovа socijаlnа politikа u evoluciji
            socijаlizmа imаlа dаleko veći znаčаj od formalne otimacine imovine koja se dogodila u Sovjetskom savezu.

  • Pingback: Бранимир Марковић: КОРИСНЕ БУДАЛЕ И ПОДЛАЦИ КОРПОРАЦИОНИЗМА | P R E V R A T()

  • Pingback: Antifašizam - Katalaksija()

  • Pingback: DA SE PODSETIMO: FASIZAM JE SAMO VARIJANTA SOCIJALIZAMA | BELEŽNICA()